"Hteli su da srpska deca budu nove generacije ustaša" Govor Nebojše Dugalića u seriji "Tvrđava" odzvanja, a evo šta se krije iza bolnih reči

Deveta epizoda serije „Tvrđava“ emitovana na RTS-u pokrenula je jedno od najbolnijih pitanja iz istorije Drugog svetskog rata. U upečatljivoj sceni između likova koje tumače Nebojša Dugalić i Ognjen Mićović, otvara se tema o sistematskom oduzimanju srpske dece, njihovom prevođenju u drugi identitet i planiranom oblikovanju u „buduće pripadnike ustaškog poretka“.

- Kako su njega odveli , a njih ne? Što su ih poštedeli? - pitao je Luka.

- Ne, nego ih je tvoj deda sakrio ovde u manastiru, kao što je mene moj otac. A to što si čitao, ti spiskovi, to su ti srpska deca i bebe koje su ustaše odvele u logore. I onda su im na nova dokumenta upisivali datum rođenja, 10. april 1941. godine, zato što je tad osnovana Nezavisna Država Hrvatska. I hteli su da ta deca budu nova generacija ustaša - rekao je sveštenik.

NDH: sistem nasilne transformacije identiteta

Od trenutka proglašenja 10. aprila 1941. godine, NDH je započela politiku zasnovanu na rasnim zakonima, etničkom čišćenju i fizičkom odstranjivanju miliona ljudi. Uloga dece u toj strategiji bila je posebno jeziva: vlasti su verovale da se najmlađi mogu najlakše „preoblikovati“ jer nemaju formiran identitet.

Pogledajte u galeriji fotografije iz logora Jasenovac:

U brojnim dokumentima ustaške administracije jasno se navodi da je cilj bio stvoriti „novog hrvatskog čoveka“, ideološki i nacionalno odan režimu. Upravo zbog toga su mnoga deca iz srpskih porodica — posebno ona čiji su roditelji već bili likvidirani ili odvedeni — nasilno odvajana i evidentirana pod novim imenima, uz potpuno brisanje tragova njihovog porekla.

Serija "Tvrđava" scene iz poslednjih epizoda

Jedan od najmonstruoznijih detalja zabeležen je u svedočenjima i dokumentima: mnogoj deci je kao datum rođenja upisivan 10. april 1941. — dan osnivanja NDH. Time je simbolički i administrativno označavano da pripadaju „novom poretku“.

Logori za decu: Sisak, Jastrebarsko i Stara Gradiška

Među najstrašnijim segmentima sistema NDH bili su logori namenjeni isključivo deci. Oni nisu bili sporadični niti neorganizovani — radili su po sistemu potpuno podređenom ideološkoj i fizičkoj destrukciji najmlađih.

Sisak – najveći dečiji logor u Evropi

U logoru Sisak prošlo je najmanje 6.000 dece, od čega je više od 1.600 umrlo od gladi, bolesti, zlostavljanja ili posledica nehigijene. Deca su bila ostavljana gola, pothranjena, uz minimalnu negu i bez ikakvog kontakta sa porodicama. Preživela svedočanstva govore da je smrtnost bila „dan za danom, bez prestanka“.

Jastrebarsko – logor pod upravom časnih sestara

U Jastrebarskom su deca bila izložena gladi, batinama i bolestima. Mnogi mališani su, prema dokumentima, korišćeni kao „materijal“ za prevaspitavanje: učene su katoličke molitve, dobijala nova imena i prezimena, dok su mnoga bila preuzimana od strane ustaških porodica.

Stara Gradiška – užasi iza zidina zloglasnog logora

U delu kompleksa Stare Gradiške, u kome su žene i deca držani zajedno, uslovi su bili ekstremno brutalni: masovna zlostavljanja, namerna izgladnjivanja, bolesti i pogubljenja. Deca su umirala u tolikom broju da su njihova tela često sahranjivana bez ikakvih obeležja.

Ovi logori predstavljaju jedinstven primer u Evropi: organizovani sistem u kome su meta bila deca, sa jasno definisanom ideološkom svrhom.

Prisilna „kroatizacija“: brisanje identiteta i premeštanje u ustaške porodice

Oduzimanje dece nije bilo samo posledica ratnog haosa, već planirana praksa. Deca iz logora premeštana su u ustaške porodice, katoličke domove i institucije gde su prolazili proces:

• promene imena i prezimena
• promene vere
• dobijanja novih dokumenata
• zabrane učenja o sopstvenom poreklu
• ubrzanog verskog i ideološkog prevaspitavanja

Cilj je bio jasan: otkinuti dete od korena, uništiti svaki trag njegovog identiteta i učiniti ga delom buduće ustaške mladeži. Brojni istoričari navode ove prakse kao primer kulturnog i biološkog genocida.

Propaganda o „novoj generaciji ustaša“

U zvaničnim publikacijama NDH deca su prikazivana kao oslonac budućnosti režima. Fotografije u novinama pokazivale su mališane u uniformama, na omladinskim vežbama ili manifestacijama Ustaške mladeži.

Takvi prizori služili su isključivo propagandi, jer je stvarnost bila daleko strašnija — većina dece nije dočekala preživljavanje, a mnogi preživeli nikada nisu vratili svoj identitet.

 Video: Pola miliona Srba je proterano sa područja današnje Hrvatske