Razlog je prosto neverovatan. Smisao za posao i veštine nisu baš u svim slučajevima nasledni. Kao rezultat toga, većina porodičnih biznisa propadne nakon smrti njihovog osnivača.
Čak 37 članova čini Les Henokiens, bratstvo kompanija koje posluju širom sveta već 200 godina, ali ih i dan-danas vode članovi porodica.
Dve kompanije koje uskoro treba da ponesu titule najstarijih porodičnih kompanija su Hoši koja je osnovana 781. godine i Kongo Gumi, budistički hram koji je osnovan 578. godine.
Pre Drugog svetskog rata, gradski kodeks Japana je odredio da porodično bogatstvo mora da se prenosi po muškoj liniji. Tradicija je određivala da sve prelazi u ruke najstarijeg sina.
U domaćinstvima koja su imala samo ćerke, došlo je do velike potražnje za usvojenim sinovima koji bi mogli da preuzmu prezime i posao.
Ako se i biološki sin smatra neadekvatinim naslednikom i on može da bude zamenjen osobom koja je usvojena. Sa druge strane, porodice koje imaju višak mlađih sinova, poslale su ih na usvajanje.
Iako ovaj zakon više ne mora da se primenjuje, poslovne porodice se teško odriču starih navika. Opadanje nataliteta u ovoj zemlji je dodatno smanjio broj muških naslednika.
Šefovi često biraju sinove među najperspektivnijim top menadžerima.
Porodični vlasnici Tojote i Suzukija, proizvođači automobila, usvojili su svoje sinove koji im upravljaju biznisom.
Njihovo biološki roditelji u takvoj situaciji kao poklone dobijaju novac.
Onaj ko bude izabran za usvajanja smatra da mu je ukazana velika čast. Veruje se da ovo podstiče konkurenciju među menadžerima, što osigurava da će biznis završiti u dobrim rukama.
Istražvanja su pokazala da kompanije koje imaju usvojene naslednike često uspešnije nego one u kojima upravljaju biološki naslednici.
(Kurir.rs/economist.com.)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO: Dogorelo do nokata! Radnici Goše protestovali pred Vladom Srbije
