Novinar je radio na istraživanju priče pa otkrio tajne sopstvene porodice: Dete za koje niko nije znao i odbegla sestra...
Svaka porodica krije neku svoju tajnu. Ako iko zna koliko je to tačno, onda je to Dejvid Lomas. Već 16 godina, ovaj istraživački novinar i televizijski voditelj neumorno radi na razotkrivanju misterija porodica sa Novog Zelanda, spajajući decu sa njihovim biološkim roditeljima i ponovo okupljajući u emotivnim televizijskim trenucima.
Tajna u sopstvenoj porodici
Iako je Lomas život posvetio pronalaženju ljudi za druge, otkriva da je i sam naišao na tajne unutar sopstvene porodice.
„Moja majka je imala sestru koja je, iz raznih porodičnih razloga, nestala. I niko nije znao gde je.“
Bez namere, kao mladi novinar koji je izveštavao o tada najsmrtonosnijem masakru na Novom Zelandu, masakru u Aramoani, Lomas ju je slučajno pronašao.
„Neverovatno, kada se dogodio masakr u Aramoani, bio sam dole u Port Čalmersu, šetao okolo pokušavajući da pronađem ljude koji su možda nešto videli ili znali o tome. Ušao sam u jedan pab, i žena mi priđe i pita: ‘Da li si ti Dejvid Lomas?’“
„Kažem: ‘Jesam.’“
„A ona na to kaže: ‘Pa, ja sam tvoja tetka.’“
„To je bilo prvi put da sam čuo za nju. Svaka porodica ima svoje misterije.“
Dete za koje niko nije znao
Lomas takođe otkriva i da je postojao član porodice za kog niko nije znao „dugo vremena“.
„Moj stariji brat, koji je takođe novinar, imao je dete na Fidžiju, a porodica za to nije znala duži period. Moja majka je to otkrila i zahtevala da zna ko je on, gde je, kako da ga kontaktira.“
„I jednostavno ga je prihvatila, potpuno ga je zagrlila. On je sada deo porodice.“
Zajednička priča mnogih
Lomas, više nego iko drugi, zna koliko su ovakve priče „relativno česte“.
„Stalno me ljudi zaustavljaju da mi ispričaju svoju porodičnu misteriju – neki nepoznati brat, na primer.“
Mnoge od misterija koje rešava potiču iz tradicionalnih stavova društva prema vanbračnoj deci i zastarelim zakonima o usvajanju na Novom Zelandu.Takođe veruje da su njegove emisije pomogle ljudima da prevaziđu strah od kontaktiranja svojih bioloških roditelja ili dece.
„Ljudi su ranije mislili: ‘Plašim se da kontaktiram nekog koga ne poznajem.’ Naše emisije su pokazale da postoji mnogo dobrote i prihvatanja.“
Kako Lomas kaže u emisiji: „U svakoj priči postoje dve istine.“
Često su priče majke i oca o detetu potpuno različite.
„Majka priča ono što ona veruje da je istina, ali iz očeve perspektive to je sasvim drugačije. Mnogi očevi misle da ne mogu da se vrate. I iz toga dolaze oproštaj, nada i ljubav.“
(Kurir.rs/M.J)
