Za slučaj da vam još uvek (punih tridesetak godina od kad je počeo da hara regijom) nije jasno šta je tačno suština pojma 'turbo-folk', najbolje je da vam to približi Rambo Amadeus, ultimativni kovač spomenutog termina:
"Folk je narod. Turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom u cilindar motora s unutrašnjim sagorevanjem. Turbo folk je gorenje naroda. Turbo folk muzika. Turbo folk je miljenica masa. Pobuđivanje najnižih strasti kod homo sapiensa. Turbo folk je sistem ubrizgavanja naroda. Ja nisam izmislio turbo folk, ja sam mu dao ime."
A ako vam još uvek nije jasno, krenimo slikom i zvukom na tu 'egzotičnu' putešestviju!
PRIČA 1: Kod kuće je najlepše, složiće se dobar deo stanovnika naše brdovite regije. Tako će vam brilijantan primer balkanske 'skromnosti' i privrženosti ognjištu, možda najbolje pružiti jedna od ikona srpske folk scene - razigrana Stoja. Njoj je, čućete i sami, za sreću potrebno jako malo, tačnije: "Mala kuća, mali pragti k'o život meni dragi u džepu stoja, dveto za sreću dosta je..."
PRIČA 2:
Veliki beli svet za našeg je čoveka često prevelik zalogaj, zato Stoju ne privlači Evropa... Ali su zlo i stres metropole snašli i sirotog Ekrema Jevrića. I to u 'Velikoj jabuci'. Jer, kako se i sam žali u 'hitu' svih otuđenih i tužnih gasterbajtera koje je snašla teška sudbina van rodne grude, težak je život u Njujorku gradu, jer svodi se na kuća poso, poso kuća...
PRIČA 3: Možda bi, u nekom idealnom svetu, on sreću pronašao upravo sa Stojom, u maloj kući, s malo para, na dobrom starom Balkanu. Možda bi se zavoleli, srodili duše u kakvom rustičnom kućerku nadomak dobre stare krčme, u koju bi povremeno zašli da odmore od svakodnevice. Vrhunac njihove ljubavi okrunio bi tada i brak!
Budući da je Ekrem Rom, a i muškarac je, on bi tada stvar preuzeo u svoje ruke i organizovao sve, i to tako da bi se o tim svatovima nadaleko čulo, možda najbolje iz grla Fazlije!
PRIČA 4: I tako, u duhu šale, nastavljamo sa neosporivim činjenicama: Svaki balkanski insan 'sapiens' sigurno se u nekom momentu života vraćao kući iz zadimljene birtije, gde je oči pario na lepoticama koje nisu njegova žena. Jednu od najgorih stvari koja mu se mogla desiti po povratku kući, najbolje će vam približiti Kemal Malovčić:
"Kad me kući prati zvijezda Danica
rođena mi kuća dođe kao granica
a na vratima namršteni lik
trag od tuđih zena
traži kao carinik..."
PRIČA 5: Kad je već uzrokovao belaj na graničnom prelazu života i smrti u koji mu se pretvorio porodični dom, nesrećnik je svestan da problemima tu nije kraj. Pošto je sinoć u kafani poslednjim parama zakitio kafansku pevačicu koja mu je, kako bi to inventivno rekao još jedan 'kralj narodne muzike' Sejo Kalač, 'dušu uzela', obdarena muzičarka odlučila je da mu uzvrati naklonost. A pošto žive u mahali, nestašni Balkanac sada stvarno ima čega da se plaši.
Jer...ne dao bog da je sutra ignoriše, ona će se i te kako osvetiti, kako to samo ona zna, inteligentno i nadasve lukavo... Baš kako je to ilustrirala Goga Sekulić u jednom od svojih ultimativnih kafanskih hitova:
"S kim si sinoć bio, da li ona zna
ne zna ona, ne zna ona, znam samo ja
znaće ona, znaće ona, reći ćeš joj ti
kad joj komad crne čipke oči otvori..."
.PRIČA 6: I eto. Dok sirota supruga, prosvetljena misterioznim koncem čipke koji je pronašla na njegovim pantalonama (a to nije njen konac kojime mu je krpila šlic) očajava i plače, pevačica je srećna i zadovoljna. Njoj je, takvoj nezasitoj i strastvenoj, krv uzburkao niko drugi nego Balkanac, sigurno nije neki Španac.
A šta to naša žena iz naroda najviše voli, otkriće vam u svojoj pesmi Luna:
"Volim kad se maziš
i predeš kao mačak
kad u meni tutnjiš
kad u meni tutnjiš
kao voz, kao voz za Čačak..."
Ostatak hvalospeva njegovim ljubavnim veštinama, poslušajte sami:
PRIČA 7: Ali život je smena dobrog i lošeg pa su tako i razočarenja neminovna. Kad se naš nestašni insan te noći u izmaglici dima, hormona i ženskih parfema napio i zaboravio na svog ženskog carinika koji je kod kuće pripremao sarmu, on se odao strastima i 'zaglavio' s kafanskom pevačicom. I mislio da je to u redu, jer, morao je da se opusti, ali nikako nije želeo ništa više od toga.
Možda joj je unapred trebao reći, da stvari odmah budu jasne... Sad zaista ostajemo bez reči, pa naredni klip izvesnog Dragana Savića komentarišite sami:
PRIČA 8: Ali stvari su se zakomplikovale. Jedna raskalašna noć i puk'o mlin na čaršiji. Ona se zaljubila i pati. On je, da bi spasio svoj i te kako narušeni ugled, okrenuo priču i sve svalio na nju, a onda je od muke počeo da se drogira jer ga je u međuvremenu ostavila i žena. Svi su hronično nesrećni.
Kafanska pevačica izbacuje novi, poslednji hit, eskplicitno upućen njemu, pre nego što pobegne za Dizeldoref sa novim verenikom, seksi biznismenom. A pesmom mu poručuje...
PRIČA 9: Propast je inače jedno od suštinskih, skoro 'generalnih mesta' balkanske turbo-folk mitologije. Boljka je ljubavna i drama životna često preteška za podneti, pa se očajnik okreće porocima da ublaži bol. Ili kako to glasoviti Šeki Turković opeva stihovima:
"Konobaru ko brata te molim
natoči nam lozovače kilo
da ti pričam od reči do reči
šta se sa mnom ovih dana zbilo..."
PRIČA 10: A onda je, taman u momentu kad je već skršen opijatima i rakijom, plakao za šankom, u kafanu je ušetala ona... Lepa, oklevetana, ali ponosna. Došla je da kaže zbogom pre nego što krene u beli njemački svet. A on joj, gonjen balkanskim inatom, samo hladno odbrusio...
"Ta tvoja mala erogena zona
tako je blizu mojih pantalona
juče bih rado pošao za njom
al' ko još to radi nedeljom?"
Pa je razbio jednu čašu punu loze i rekao momku: Pusti joj onu od Huse!
I tako se završava ova priča puna strasti, boli, prevare, tuge i inata - svega onog od čega vri krv svakog pravog turbo folkera na usijanom Balkanu! Mada bi mogla da se nastavi u beskraj...
Nadamo se da vam ovaj mali muzičko-antropološki turboplov nije previše teško pao...
