Decenija od smrti Duška Trifunovića navršava se danas.Sećanje na pesnika ljubavi, mladosti, čoveka koji je od svega najviše umeo da se poigrava rečima, stapajući ih u stihove od kojih je većina zauvek ostala zabeležena u antologijskim pesmama domaće rok i pop scene i dan-danas ne jenjava. Bio je i omiljeno TV lice kod dece u bivšoj Jugi, a poslednje godine svog teškog izbegličkog života proveo je u Novom Sadu. Po sopstvenoj želji, na današnji dan pre deset godina sahranjen je na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima. Sahrana je okupila mnogo velikih imena iz sveta kulture.Zvezda u kosmosu- Bićeš zvezda sjajna u kosmičkom jatu... Ostarismo, a ne pobedismo. Zbogom, druže moj - uputio je tada nad odrom poslednje reči njegov prijatelj Pera Zubac, koji ga je primio u Novi Sad kad je izbegao iz Sarajeva.Pop i rok muzičari komponovali su muziku na osnovu niza Trifunovićevih pesama. Smatra se da je snimljeno oko 300 njegovih pesama. Antologijske su numere „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Pristao sam, biću sve što hoće“, „Glavo luda“... Njegove pesme su izvodili Bijelo dugme, Indeksi, Neda Ukraden, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Željko Joksimović.- Duško je umro prerano. Bio je bistro, radničko dete koje ne pravi gluposti. On je celu našu generaciju obavezao da bude pismena. Pesnik je bio iz nužde, ne zbog toga što je hteo da bude kul. Sećate se njegove pesme „Teška industrija“? On je teška industrija, on je taj fundament. Duško je napisao najlepše pesme Bijelog dugmeta - prisetio se Goran Bregović.
Trifunović je rođen u Sijekovcu kod Bosanskog Broda 1933. godine. U Sarajevo je došao četvrt veka kasnije sa zanatom bravara. Napisao je više od 80 knjiga, uglavnom poezije, a na TV Sarajevo bio je zapažen kao autor kultne emisije „Šta djeca znaju o zavičaju“. Kad je izbio rat u BiH, prešao je u Novi Sad, gde je od 1992. sarađivao s TV Novi Sad.Brojne nagradeU Sremskim Karlovcima, gde je sahranjen, nagrađen je Brankovom nagradom 1959. godine, a u vreme dok je u Novom Sadu živeo teškim izbegličkim životom dobio je nagradu Iskre kulture Vojvodine. Bio je i dobitnik Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva. Bitnija od svih nagrada jeste činjenica da se njegove nezaboravne pesme neprestano izvode kao nesumnjivo svedočanstvo „tajne veze“ Duška Trifunovića i publike.Gane Pecikoza je, prisećajući se Duška, istakao da će mu zauvek ostati dužan za sve što ga je naučio:- Duško je nadgledao sve nas mlade pevače koji smo tek učili. Šezdesetih je imao emisiju „Na ti“, u koju nas je zvao ne bi li nas izvukao iz anonimnosti. Njemu smo se obraćali za sve i zato smo mu doveka dužni. On nas je usavršio. Duško je legenda i začetnik pesničke reči u rokenrol muzici. Ne znam da li bi bez njega i nas bilo.
Reagovanja: Trifunovićevi prijatelji i muzičari s kojima je radio pamtiće ga zauvek Zdravko ČolićŽao mi je što nismo više stvaraliSećam se naših divnih druženja i emisije „Na ti“, a onda je počela saradnja na pesmi „Glavo luda“. Duško je bio divan čovek i izuzetno dragocen sagovornik i jedan od naših najvećih književnika i pesnika. Družili smo se u Novom Sadu i Beogradu, a sad mi je žao što nismo provodili više vremena u stvaranju i kreiranju divnih stvari.Oliver Mandić Duško je bio i ostao neponovljivNjegov odlazak mi je pao teško jer smo do poslednjih dana njegovog života sarađivali. Odlazio sam kod njega u Novi Sad da mi piše pesme. Još se nije rodio niko kao on, a mislim da i nije moguće jer je čovek kao Duško neponovljiv.Zafir HadžimanovBiće pevan doveka, on je u tome uspeoBio je predivna figura u paleti pesnika. Bio je na najvišoj lestvici. Ostavio je stihove koji će se zauvek pevati. Svi pesnici maštaju da budu pevani doveka u narodu, on je u tome uspeo.
