Pišemo ove reči, ali sve vreme očekujemo da se on pojavi i da baci pogled da vidi kako smo to sročili. Teško je poverovati da se to neće dogoditi, kaže se u saopštenju. Kažu da najveći umiru na sceni. Mi znamo da je on bio najveći. Nikada nismo mogli da idemo u korak sa njim, morali smo da trčimo. On bi za jedan dan uradio koliko niko od nas ne može da zamisli, a svakog dana je dolazio u Buhu sa onoliko snova koliko ljudi nemaju ni za ceo život, ističe pozorište.
Kolektiv pozorišta Boško Buha ističe da je u njegovom srcu bilo toliko želja i ljubavi da ono ni samo nije moglo da ga isprati. Manda je zaspao u kostimu Kapetana Kuke, ali mi znamo da je on bio Petar Pan, večiti dečak koji je mnogo želeo, mnogo sanjao i koji je neprestano leteo. Zato ipak i dalje ne verujemo da nije više sa nama, i obraćamo mu se direktno, jer znamo da može da nas čuje: Mando, hvala ti, volimo te i čuvaćemo te! I čuvaćemo naše pozorište!
Milorad Mandić manda rođen je 3. maja 1961. u Beogradu. Diplomirao je glumu na FDU u Beogradu u klasi profesora Vladimira Jevtovića.Na svojoj matičnoj i na mnogim drugim scenama odigrao je preko trideset pozorišnih komada, snimio preko dvadeset igranih filmova, preko petnaest tv serijala.U svom matičnom pozorištu Boško Buha debitovao je 9. marta 1987. predstavom “Bajka o Vuku i Srbima” Milovana Vitezovića u režiji Milana Karadžića.
Od tada ostvario je niz značajnih uloga u predstavama “Sumnjivo lice” Branislava Nušića u režiji Milana Karadžića, “Klasni neprijatelj” Najdžela Vilijamsa u režiji Aleksandra Lukača, “Viđenje Isusa Krista u kasarni VP 2507” Iva Brešana u režiji Milana Karadžića, “Au, što je škola zgodana” i “Rokenrol za decu” Ljubivoja Ršumovića u režiji Milana Karadžića.Igrao je “Put oko sveta” Branislava Nušića u režiji Dejana Mijača, “Bogojavljenska noć” Viljema Šekspira u režiji Bojane Lazić, “Dečko koji obećava” Nebojše Pajkića u režiji Žanka Tomića, “Petar Pan” Ivane Dimić u režiji Milana Karadžića, “Svojta” Nebojše Romčevića u režiji Nikole Zavišića, itd. Za uloge u “Putu oko sveta” i “Bogojavljenskoj noći” dobio je godišnju nagradu kuće Gita Predić Nušić.Uporedo sa radom u matičnoj kući, radio je i u drugim pozorištima. Igrao je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (“Spaseni za dlaku”), Zvezdara teatru (“Tri sestre”, “Ljubavnik velikog stila”, itd), Narodnom pozorištu u Beogradu (“Izbiračica”), itd. Radio je i na filmu (“Ivkova slava”, “Mi nismo anđeli 2,3?, “Jesen stiže dunjo moja”, “Sivi kamion crvene boje”, “Pljačka Trećeg rajha”, “Mrtav ladan”, “Ringeraja”, “Apsolutnih sto”, “Rane”, “Tri palme za dve bitange i ribicu”, “Lepa sela lepo gore”…)…i televiziji (Vratiće se rode”, “Selo gori, a baba se češlja”, “Ravna gora”, “Jagodići”, itd).Pored godišnjih nagrada svoje kuće, dobitnik je i Zlatnog ćurana na festivalu Dani komedije u Jagodini, dve nagrade Joakim Vujuć, Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Beograda, Plekete Jugoslovenske kinoteke...
Značajan deo svoje bogate karijere posvetio je najmlađima.Krajem osamdesetih i početkom devedesetih snimio je preko dvesta sedamdeset epizoda serije „Bajke za laku noć“, kao i popularnu dečju emisiju „S’ one strane duge“, i tada je postao jedan od najprepoznatljivijih i najcenjenijih glumaca za decu. Bio je upravnik Pozorišta Boško Buha.
Iza sebe je ostavio četvoro dece - Marka, Mariju i Filipa koje je dobio u braku sa prvom suprugom Ksenijom, i Andriju koga je dobio sa Anastasiom. Datum sahrane i komemoracije biće objavljen naknadno.
