"Nebesko sazvežđe glumaca danas postaje bogatije. U Petlovcu su se oglasila crkvena zvona. U Beogradu neverica. Otišao u večnost. Otišao je prerano u punom uzletu. Nebesko sazvezđe postaje bogatije. U zanosu prestalo je da kuca umorno srce najomiljenijeg glumca. Otišao je prerano, nepravedno i u punom uzletu", sa suzama u očima počeo je Bajić.
"Samo dan pre, u selu Rogača, na snimanju palili smo sveće za život. Kada smo izašli, dočekao nas je buljuk đaka koji su bili srećni što vide Milašina i Radašina. Tog dana sam shvato da dvometraš sa nebesko plavim očima, bio je veliko dete. Voleo je decu, predavao se i zato su ga deca volela", prisetio se Radoš.
"Jadao mi se kako nije mogao da izmiri račune u švajcarcima da ne može da rekonstruiše da ne zna šta će... Da je umoran, da hoće da se odmori. Sada kada ga više nema. Shvatam koliko je taj razgovor bio strašan i tragičan. Moj brat po "babine linije", pao je na daskama koje život znače. Mande više nema. Ostavljam cepidlakama da vide zašto je neko prešao 60 godina. Zašto najbolji odlaze. Gde je odgovor. Šta su ovi velikani dobili od svoje države. Kakav benificije, kakav život, kakvu čast, kako im je rešen status, da li država Srbija, u kome velikan ima manju platu od PR. Stavite prst na čelo. Mala stida nije na odmet", rekao je Bajić na komemoraciji.
