Prizemlje kuće u koju su Romanovi zatvoreni bilo je delimično ukopano u zemlju, i tu su bile kuhinja, trpezarija i ostave. Na spratu, pet soba bilo je određeno za smeštaj carske porodice, njihovog lekara Botkina i malobrojnu poslugu.
Visoka ograda odvajala je kuću od spoljnjeg sveta, a domaćinstvo je sve vreme bilo pod stražom boljševika, inače fabričkih radnika. Komandovao im je Aleksandar Avdejev, primitivni alkoholičar koji je cara nazivao „krvopijom“. Avdejev i čuvari uživali su da ponižavaju Romanove: otimali su im meso iz tanjira, insistirali da kneginje prate i u poljski klozet... Početkom jula, Avdejeva je zamenio Jakub Jurovski. Položaj porodice otežavala je i bolest prestolonaslednika, inače hemofiličara - on je toliko oslabio da je otac morao na rukama da ga iznosi iz kuće u vrt.
Presuda je bila saopštena
Za Romanove je u leto situacija počela da se komplikuje. U sukobu revolucinara i kontrarevolucionara, „crvenih“ i „belih“, ovi drugi oko Jekaterinburga počeli su da pobeđuju... Od najbližeg Lenjinovog saradnika Jakova Sverdlova, 12. jula stigao je kurir s naređenjem da belogardejci ne smeju da se dočepaju cara. Revolucionari su se razlogom bojali da bi Nikolaj mogao da ujedini različite kontrarevolucionarne frakcije, što bi uticalo i na konačnu sudbinu revolucije.
U 1.15 posle ponoći između 16. i 17. jula 1918. Jurovski je naredio čuvarima da probude sve članove carske porodice i da ih dovedu u prizemlje. Car, carica i bolesni sin posađeni su na stolice, a četiri ćerke, doktor Botkin i troje slugu ostavljeni su da stoje iza njih. Iz predgrađa su već dopirali pucnji belogardejaca...
Jurovski je prišao caru i saopštio mu da su ga boljševici iz Jekaterinburga osudili na smrt. Car se pridigao sa stolice i zaprepašćeno upitao: „Šta? Šta?“, a carica i najstarija ćerka prekrstile su se... Jurovski je bez reč podigao pištolj i nekoliko puta opalio prvo u cara, pa u prestolonaslednika. Tada su vatru otvorili i ostali boljševici. Gledajući kako im ginu roditelji i brat, ćerke su užasnuto povikale, a zatim je plotun pokosio i njih. Za dva-tri minuta ispaljeno je oko sedamdeset metaka.
Dotučeni kundacima
Većina je umrla odmah. Prestolonaslednik je slabo ječao, pa ga je Jurovski dokrajčio sa dva metka u glavu. Njegova sestra Anastasija dotučena je bajonetima i kundacima.
Tela Romanovih, doktora Botkina i troje slugu, ukupno jedanaest, boljševici su kamionom odvezli u napušteni rudnik izvan grada. Tu su ih zapalili, polili kiselinom i zakopali.
Moskva je izdala zvanično saopštenje da su Romanovi poginuli u evakuaciji.
Piše: Momčilo Petrović
Sutra: Jeziva sudbina ubica
Sudbina
UZALUD SKRIVANI DIJAMANTI
U naknadno otkrivenim beleškama Jurovskog stoji da su se meci odbili od korseta dve od tri careve ćerke. Dželati su ustanovili da su devojke ušile dijamante i drago kamenje unutar korseta da bi sakrile dragocenosti od stražara, pa su oni poslužili kao oklop protiv metaka.
