U Domu vojske u Beogradu juče je predstavljena knjiga "Balkanska međa" Ivana Naumova, po kojoj je snimljen istoimeni film.
Na promociji su, pored autora, govorili istoričari Aleksej Timofejev i Predrag Marković, kao i glumci Aleksandar Srećković Kubura i Miloš Biković, koji igraju glavne junake, teroristu Fadilja i policajca Vuka. Ratna drama posvećena tajnoj operaciji ruskih jedinica i preuzimanju aerodroma Slatina na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. obrađena je šire nego u filmu.
"Ovo je pre svega naša istorija. Mi bismo se načekali da se nešto ovako snimi 20 ili 30 godina. Svedoci smo da je istorija često žrtva revizije. Mi smo često, kao i Rusi, kad štitimo svoju teritoriju, prikazani kao okupatori. Knjiga "Balkanska međa" poslužiće kao čuvar sećanja na dešavanja na Kosovu. Smatram da su i film i knjiga jedna vrsta borbe kroz kulturu za naš identitet i istoriju", kazao je Biković i istakao:
"Od početka snimanja zalagao sam se da se pojača srpska uloga u ovim događajima, tako da sam insistirao da igram Srbina. Kad smo počeli da radimo na scenariju, od početka smo ubacivali naše likove, naše glumce i "posrbljavali" film. I veoma sam zahvalan Rusima što su na to pristali, jer kad gledate filmove na Zapadu koji se dešavaju u Srbiji, ne samo što su Srbi prikazani kao negativci već je sve prikazano površno i amerikanizovano. Zato želimo da prikažemo da Srbija nije zemlja bodljikave žice."
Istoričar Predrag Marković složio se s Bikovićem i naglasio da je dosta bilo američkih filmova gde je naš narod prikazan negativno. "Rusi i Srbi su uvek prikazani kao karikature. Napokon više nije tako, čak je i Srećkovićev lik zlikovca prikazan kao živ čovek", kazao je, između ostalog, Marković.
Aleksandar Kubura je istakao da je za njega bilo veoma inspirativno i emotivno da tumači ovaj lik.
"Želja nam je bila da prikažemo to zverinje koje može da iskoči iz nekih ljudi u ratnim okolnostima. Moj lik je oličenje zla koje se rađa kako bi cela antiratna poruka knjige i filma bila više naglašena."
Autor knjige Ivan Naumov podsetio je da se događaj na kom se bazira ova priča dogodio baš na jučerašnji dan.
"Pre 20 godina su ruske jedinice u toku noći prešle iz Bosne na prištinski aerodrom Slatina. I dan-danas se ovaj događaj, na kom se i temelji ceo roman, pamti kao jedan od važnijih u istoriji Rusije. Naše istorije, i ruska i srpska, u mnogo čemu su se spajale. Naš Sovjetski Savez prestao je da postoji skoro u isto vreme kad i vaša Jugoslavija. Devedesete su, kao i kod vas, tako i za nas najniža tačka do koje je Rusija mogla da dođe - i politički i ekonomski, ali ne i vojno i socijalno. Nažalost, Rusija nije mogla da reaguje u martu 1999, ali jeste u junu. Od tada Rusija ulazi u nov period, od kog do danas ne odustaje. To je odgovor i zašto sam počeo da pišem ovaj roman", kazao je Naumov.
Kurir.rs / M. C. / Foto: Ana Paunković
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
