Ako poziv glumca podrazumeva pre svega svestranost, onda je Nikola Pavlović (28) izabrao pravo zanimanje. Naime, pre nego što je postao glumac, bio je član raznih dramskih sekcija, trenirao karate, odbojku, košarku, imao svoju emisiju na lokalnoj radio-stanici u rodnom Knjaževcu, završio osnovni kurs filmske režije.
Nakon gimnazije rešio je da proba da upiše glumu, japanski, medicinu i ekologiju, gde je na kraju i predao svoj indeks. Pet godina kasnije, kao apsolvent ekologije, postao je i student na Fakultetu umetnosti Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
U intervjuu za Kurir otvoreno govori o svim izazovima profesije, koju je posle svega birao srcem.
NE PROPUSTITE
U filmu Davida Jovanovića "Ubistvo radi ubistva ili umetnost radi umetnosti" igrate Igora, studenta filmske režije, koji je u nedoumici kakav film želi da snimi. Kakvo iskustvo nosite iz procesa stvaranja ovog ostvarenja?
"Ovo je zapravo moja prva uloga koju sam radio kao diplomirani glumac. Tačnije, samo dan nakon moje diplomske predstave počelo je snimanje. Bilo je novo iskustvo jer sam prvi put imao priliku da radim sa profesionalnim kaskaderima, prošao obuku za rukovanje snajperom i, možda najvažnije od svega, ispitivao svoje mentalne i fizičke mogućnosti i granice zbog specifičnosti uloge."
Šta vam je važnije kada radite sa rediteljem - podrška ili saveti?
"I jedno i drugo veoma je važno. Kada se ostvari dobra konekcija sa rediteljem i kada se zajedno ide ka istom cilju i sa istom idejom, ostvari se međusobno poverenje koje je najbolji put ka dobrom rezultatu."
Na jesen ćemo vas gledati u seriji "Močvara". Kakva vam je ta rola?
"Reč je o epizodnoj ulozi, mladom muzičaru, koji je u prošlosti bio deo Marijaninog života, a Marijana je jedna od glavnih junakinja serije."
Deluje da uživate u svakoj ulozi i da ih lako oživljavate, ali niste lako upisali glumu?
"Ljubav prema pozorištu i sceni razvio sam još kao dete, ali znajući kako je glumu teško upisati, pred kraj srednje škole počeo sam da razmišljam i o drugim opcijama. Tako sam izašao na četiri prijemna ispita. Pošto sam upisao skoro sve osim glume, u tom trenutku sam se odlučio da uzmem svoje budžetsko mesto na Biološkom fakultetu, smer ekologija. Dok sam to završavao, ponovo sam pokušavao da upišem glumu, ali bezuspešno. Nakon kraćeg dogovora sa samim sobom odlučio sam da je 2015. godina kada ću ili zvanično odustati od glume ili je upisati. I, eto, posrećilo mi se. A što se tiče ekologije, plan mi je da uskoro imam i tu diplomu u rukama."
Na koga ste se ugledali kada ste počeli da se bavite glumom?
"Ne mogu baš da kažem da sam se ugledao na njega, ali kao mali obožavao sam filmove sa Arnoldom Švarcenegerom. Želeo sam, kad porastem, da i ja glumim Terminatora, komandosa ili da idem na Mars kao on u 'Totalnom opozivu'. A danas mi je uzor svako ko ovom poslu pristupa hrabro, sa velikom odgovornošću i željom da napravi nešto novo i značajno."
Pozorišna publika zna vas iz predstave "Muškarčine", s kojom ste gostovali i u Prištini. Kakve utiske nosite s tog izvođenja?
"Sa predstavom 'Muškarčine', koju igramo aktivno od 2012. godine, obišli smo dosta gradova po Srbiji, regionu i Evropi. Bilo je mnogo uzbudljivih igranja tokom ovih osam godina, ali to u Prištini definitivno je bilo jedno od najuzbudljivijih. Najviše zbog toga što nismo mogli ni da pretpostavimo kako će i da li će nas publika tamo prihvatiti. Sve je prošlo čak i mnogo bolje od očekivanog, i upravo u Prištini, tim igranjem, proslavili smo četvrti rođendan naše predstave."
U pauzama od puta, proba i premijera vaš izduvni ventil je....
"Trenutno veoma uživam u svemu što mi ovaj posao pruža, tako da su mi izduvni ventil upravo sve te probe, snimanja i festivali."
Ko je Nikola Pavlović privatno?
"Neko ko voli da prilično dugo ispija jutarnju kafu u krevetu, filozofira sa svoje tri žene, majkom, sestrom i bakom, do kasno unoć, da se oduševljava novim tehnološkim gedžetima, pronalazi jeftine opcije za putovanja i nagovara prijatelje da krenu sa njim."
Kurir/Lj. Radanov/Foto: Mladen Teofilović
NE PROPUSTITE
