Za Jasnu Đuričić njene kolege kažu da je najveća srpska glumica danas. Odavno je ispisala istoriju srpskog teatra kao najmlađa dobitnica priznanja Dobričin prsten i sa četiri osvojene Sterijine nagrade, a sada će s novim filmom "Quo vadis, Aida?" biti možda prva umetnica u novijoj istoriji s ovih prostora sa Oskarom u rukama.
Publika i dalje hrli u Bitef da vidi predstavu "Lepa Brena prodžekt" (izvođenja su zakazana za 8. i 27. april), u kojoj je Jasna Đuričić u ulozi slavne pevačice, a za Kurir ova novosadska glumica otkriva kako bira uloge i šta očekuje od svoje karijere nakon ovako velikog i značajnog projekta.
Više od godinu dana igrate s uspehom Lepu Brenu. Da li ste bez razmišljanja prihvatili poziv da budete jedna od pet Lepih Brena?
- Veoma sam se obradovala pozivu reditelja Vladimira Aleksića i Olge Dimitrijević da budem deo ove predstave. Lepa Brena i njen fenomen su strašno intrigantna tema. Kad prihvatam neku novu ulogu, uvek se stavljam u poziciju običnog gledaoca. Da sam ja publika, sigurno bih tako nešto išla da pogledam. Znala sam da će predstava uzburkati javnost.
Kako ste izabrali baš ovaj najemotivniji monolog, u kom Brena govori o otmici sina Stefana?
- Izbor su napravili Olga i Vlada, a monolog je napisala Maja Pelević. Emotivan je ceo drugi deo predstave, a ne samo moja scena. A možda je najemotivnija, jer je u pitanju dete.
Kako ste spremali za ovu ulogu? Da li ste gledali njene nastupe i čitali intervjue?
- Naravno, prvi deo mog nastupa je napravljen od Breninih intervjua. Morala sam da prođem kroz taj materijal. Masu toga sam i pogledala na Jutjubu. Ceo proces me je primorao da se vratim u vreme Jugoslavije i u devedesete i ono što je Brena danas. Imala sam povratak u sopstvenu prošlost, ali i našu zajedničku.
Da li je Brena samo estrada ili i nešto drugo?
- Ne mogu da kažem da je Brena samo estrada. Ona je pojava u muzičkom svetu koja pokriva mnogo segmenata društva. Odrediti je samo na jedno, to je potpuno pogrešno. Ona je kompleksna ličnost i imala i još uvek ima najveću karijeru na ovim prostorima. Brena je mnogo više od estrade.
I vaša karijera posle filma "Quo vadis, Aida?" ide kao Brenina, u neslućene visine. Da li ste mogli o tome da sanjate da ćete jednog dana imati takvu karijeru i ponude iz celog sveta?
- Za mene ovo nije nikakvo čudo. Mi smo jednako kvalitetni umetnici i možemo da stojimo rame uz rame sa kolegama iz sveta. Naravno, treba imati i sreće. Mladi moraju da veruju u sebe i da znaju da su jednako vredni kao njihove kolege u Holivudu ili u Tokiju. Glumački posao je čudo i, kako kaže Zoran Kostić Cane, "jedan poziv menja sve", i ti nikada ne znaš gde može da stigneš.
Čiji poziv je bio ključan za vašu karijeru?
- Radim već 30 godina. Nikad to ne ide preko noći. Sve u životu mora da se zasluži.
Imali ste prilike da upoznate Lepu Brenu. Šta kažete sada o njoj kad ste je upoznali?
- Brena je samo potvrdila sve što mislim o njoj. Najveći su uvek najjednostavniji i najtopliji ljudi. Veliki ljudi su u stanju da lako nađu zajednički jezik sa bilo kojim čovekom. Brena je jednostavna, a velika žena.
Koja Brenina pesma vas najbolje opisuje? - Možda "Ne bih ja bila ja".
Čeka vas i dodela Oskara. O čemu razmišljate?
- Žao mi je što zbog korone neću moći da putujem u Los Anđeles, zanimalo bi me da sve to vidim izbliza.
Koga biste od holivudskih kolega voleli da upoznate?
- Franses Mekdormand.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
