Za Momčila Bajagića Bajagu nema zime jer je maj njegov mesec. Publika će nakon praznika moći da vidi njegovu predstavu za decu "Mačor u čizmama", ali i film na predstojećem Festu. Za Kurir Bajaga kaže da je korona najviše pogodila njegove kolege muzičare, ali se nada će tokom leta konačno moći da održi i prve koncerte.
Razgovaramo za rođendanski broj Kurira. Šta biste nam poželeli?
- Moje velike čestitke Kuriru za 18. rođendan. Želim vam sve najbolje, ja sam nekako uvek imao dobru saradnju s vama. Iako se javne ličnosti žale na tabloide, ja nemam zamerke. Jedno vreme mi je kancelarija bila pored vaše redakcije, i kad su bila grozna vremena, bilo nam je lepo. Bio sam i na vašoj televiziji i želim vam još mnogo godina uspešnog poslovanja.
Proteklog vikenda cela Srbija je slavila 1. maj, a zatim Uskrs...
- Prvi maj se mnogo više slavio ranije, a sad ima još poneki uranak. Muzičari nemaju praznike, trenutna situacija je sticaj okolnosti. Nama su praznici uvek radni, negde sviramo.
Koje radne uranke najviše pamtite?
- Bilo je uvek lepo vreme, pa su shodno tome i svirke bile lepe. Uvek bude dobro, pogotovo ako to grad organizuje. Ljudi vole takve stvari i imaju vremena za to, a nama je uvek bilo zadovoljstvo. Ne verujem da će praznici zbog koronavirusa biti gusti što se tiče događaja. Imamo nameru da sviramo i gde god budemo mogli, sviraćemo. Nadam se da ćemo dostići tu masovnu vakcinaciju do juna kako bismo makar mogli da nastupamo.
Kako ste proveli Uskrs?
- U krugu porodice. Doduše, ja ne pomažem mnogo Emiliji oko pripreme trpeze, ali uvek se ofarbaju jaja, upali se sveća i tako mirno obeležimo praznik.
Da li možemo očekivati koncerte, s obzirom na to da se situacija s koronom polako smiruje?
- Uvek sam optimista, sigurno se možemo nadati. Stvari se menjaju iz dana u dan, ali obradovalo me je što sam video da će biti Egzita. Ne bih se opredeljivao u vezi s modelom koji predlažu - podelu između vakcinisanih i nevakcinisanih. Mislim da je najbolja opcija, kao što je bilo i u Barseloni, bez distance, ali s maskama. Ako bismo imali opciju da uvedemo te brze testove, radili bismo Tašmajdan u Beogradu, Tvrđavu u Nišu. Rezervisali smo i Palić, Amfiteatar, pretpostavljam da ćemo i u Novom Sadu naći neki prostor. To je način da se počne s muzikom, da ljudi vide da smo mi najoštećenija grana.
Koliko dugo niste nastupali?
- Godinu dana. Ja sam čak i možda najviše radio. Imao sam tri koncerta: jedan u Skoplju, drugi u Zemunu, a treći je bio onlajn na jednoj platformi, u Beogradu.
Za 16. maj zakazana je premijera predstave "Mačor u čizmama", za koji ste radili muziku. Kako je raditi za decu?
- Nema tu neke velike razlike. Ovo je ipak manje od mjuzikla, a možda je čak manje i od operete. Ima malo hip-hopa, repa. Sa Milicom Cerović radio sam dva mjuzikla, a sa Jugom Radivojevićem mjuzikl i predstavu, a sad radimo nešto između. Stvarno je lako jer ja volim da radim s decom i to je uvek lepo iskustvo.
I na Festu ćete imati film "Prizori iz života džukca". Kako je do toga došlo?
- Sasvim slučajno, naprosto se desilo da su me pozvali momci koji rade taj film. Nemam ja tu neku veliku ulogu, ali govorim umesto jednog psa. To je film koji se radi da bi se pomoglo napuštenim psima.
Nije to jedina vaša filmska uloga?
- Raša Andrić me je angažovao u svom filmu "Leto kada sam naučila da letim". U priči ima i jedna riba s pijace koja govori. Imali su želju da ja sinhronizujem tu ribu, tako da sam i to uradio. Valjda misle da to što imam dubok glas dobro zvuči (smeh).
Kako vam je išlo snimanje u studiju?
- Lako, zaista. To su kratki pasaži, nije teško. Volim životinje, a sinhronizacija mi ide dobro, to sam naučio radeći muziku. Mi često sinhronizujemo sebi prateće vokale, tako da s tim već imam iskustva.
Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
