Slavni kantautor Đorđe Balašević izgubio je životnu bitku 19. februara, a svojim odlaskom ostavio je neutešnu porodicu, brojne prijatelje, saradnike, ali i građane koji su odrasli, plakali i uživali u njegovim pesmama. Nakon što se navršilo 40 dana od umetnikove smrti, podignut je i spomenik, a danas, 11. maja, Balašević bi napunio 68 godina.
Za više od četiri decenije stvaralaštva Đorđe je objavio ukupno 12 albuma, a inspiracija za gotovo sve što je pisao jeste njegova životna saputnica Olivera Balašević, kojoj je posvetio brojne numere, počevši od onih kojima ju je osvajao dok su još bili studenti, pa preko onih iz vojske, a zatim i one nastale tokom raznih životnih borbi.
Balašević je sahranjen 21. februara u najvećoj tišini na Novom groblju u Novom Sadu, a na večni počinak su ga ispratili supruga Olivera, ćerke Jovana i Jelena i sin Aleksa. Ovaj dan je, inače, proglašen i Danom žalosti zbog smrti Panonskog mornara.
Poštovaoci Balaševićevog lika i dela palili su sveće, ostavljali plišane igračke na Trgu slobode u kantautorovom rodnom gradu. Pored sveća i cveća, na svakom ćošku je stajao mali plišani zeka koji je bio Đoletov verni saputnik na koncertima i njegova posebna veza sa publikom nikoga nije ostavljala ravnodušnim.
Ista tužna slika je bila i ispred njegovog dvorišta koje je danima bilo preplavljeno cvećem, oproštajnim porukama i sugrađanima koji su uplakani odlazili do njegove kapije zapalili sveće, a potom pognute glave i u tišini napuštali Cvijićevu ulicu.
Novosađani su dan posle sahrane velikog umetnika na Keju žrtava racije priredili „Noć kad je Đole preplivao Dunav” i na taj način mu uputili zahvalnicu i poslednji pozdrav. Duž čitavog zida bile su poslagane bele ruže, u nebo su se puštali lampioni i hor je pevao, a okupljeni su plakali slušajući njegove najveće hitove i pevali uglas.
Podsetimo, Balašević je zbog lošeg zdravstvenog stanja primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu gde se lečio od upale pluća. Lekari su preuzeli sve neophodne mere lečenja, ali do poboljšanja nije dolazilo, te je tamo i preminuo.
Inače, na zahtev porodice, Balaševićev grob premešten je desetak metara dalje u senku četinara, a pored imena pokojnika nalazi se i pravoslavni krst kao i stih iz njegove pesme „Portret mog života” – „Bez crne bela ne bi vredela”.
Kurir.rs/A.P.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
