Lepa Baranka Anja Pavićević predstavila se publici novim filmom i mini-serijom reditelja Darka Bajića "Ime naroda", koja je emitovana na RTS i Superstar TV. Mlada glumica sjajno je odigrala ulogu Milice Miletić, ćerke Svetozara Miletića koju je u kasnijem životnom dobu pred kamerom oživela Katarina Žutić. Inače, iako je debitantkinja na filmu, Ana je na Filmskim susretima u Nišu prošle godine nagrađena Poveljom za izuzetnu žensku ulogu.
Da li ste očekivali toliki uspeh?
- Za mene je veliki uspeh biti u kadru sa velikim imenima i divnim ljudima kao što su Ljuba Bandović, Žarko Laušević, Ana Franić, Radovan Vujović, Andrija Kuzmanović i Mima Karadžić. Takođe, uspeh je igrati kod profesora Darka Bajića.
Kako ste se pripremali za ulogu Milice Miletić? Da li ste imali pomoć kolega?
- Priprema je trajala dugo, imali smo probe pre početka snimanja tokom kojih su mi pomagali moji partneri, kao i na samom snimanju. Ali profesor Darko Bajić mi je verovao i dao slobodu, što je još izazovnije bilo, moram priznati.
Šta vam je bilo najteže kod ove uloge?
- Za jednog početnika, kao što sam ja, sve mi je bilo teško, ali kada sam se opustila, počela sam da razmišljam, analiziram i isprobavam, pa čak i da rizikujem. Imala sam uz sebe prave ljude koji su bili tu i usmeravali me na pravi put.
I dalje ste na FDU. Kako uspevate sve da postignete? I snimanja, i probe i učenje u isto vreme? Neke vaše kolege su digle ruke od studija...
- Dobra organizacija je moj princip. Zato uspevam sve da postignem. Nisam osoba koja može da digne ruke od studija.
U jednom intervjuu ste rekli da ste se mnogo plašili kamere pre upisa na FDU i da je to razlog što ste hteli da se bavite pozorišnom glumom. Kako ste uspeli da prevaziđete taj strah?
- Nikada nisam htela da se bavim glumom samo u pozorištu. Ali nikada nisam ni bila ispred kamere i snimala nešto. Ceo život sam na daskama, prvo kao balerina, sad kao buduća glumica. U pozorištu sam, kako se kaže, svoj na svome. Bojala sam se da ne preteram ispred kamere, da ne bude neukusno i neuverljivo. Ali taj strah je izbrisao Ljuba Bandović kada mi je ispričao anegdotu o Draganu Nikoliću kako je savetovao mlade glumce da ljube kameru. Tako sam ja "ljubila" kameru, zavolela je i nadam se da je i ona mene.
Ko su vaši glumački uzori?
- Žarko Laušević i Mirjana Joković. A od stranih Vensan Kasel i Marion Kotijar.
Prva vaša ljubav je balet. Kako ste završili u glumi?
- Na jednom baletskom takmičenju član žirija me je pitao da li sam nekada razmišljala da se bavim glumom i tada sam počela samo da razmišljam o tome. Kada sam shvatila da je gluma mnogo slobodnija, zanimljivija i bez striktnih pravila koja moraju uvek da se poštuju, onda sam znala da želim da se bavim njome.
Igrate li košarku za svoju dušu? Taj sport je deo vašeg života od rođenja.
- Košarka je moja ljubav upravo zbog toga što su mi tata, brat, stric i porodični prijatelji, koje znam odmalena, u košarci. Oduvek sam pratila košarku i sport uopšte, ali sa loptom sam na "vi".
Kako je otac Đorđije Pavićević prihvatio vašu selidbu za Beograd? Šta vam najviše nedostaje iz rodnog Bara?
- Roditelji me uvek podržavaju. I uvek su uz mene. I mami i tati je teško pao moj odlazak iz Bara. Verovatno zato što su nekako i tada znali da se neću vratiti tamo da živim. U nekim trenucima mi sve nedostaje, i ljudi i mesta, i ceo moj život u Baru. Ali sada sam napravila svoj život u Beogradu i jedino što mi uvek nedostaje je more!
Kurir Ljubomir Radanov Foto: Nikola Anđić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
