"Južni vetar 2: Ubrzanje" konačno je u bioskopima. Nakon poduže korona pauze, ponuda je bogata i ova godina je već donela "Tomu", film koji je ušao u sam vrh najgledanijih u istoriji. Nastavak priče o Petru Marašu, nakon hit filma koji je postao svojevrsni multimedijalni fenomen i popularne serije, jedan je od najiščekivanijih i biće zanimljivo videti rezultate na blagajnama, kako u Srbiji, tako i u regionu.
Prvi "Južni vetar" podigao je prašinu zbog različitih tumačenja i reakcije su varirale od oduševljenja do povika zbog navodne glorifikacije kriminala. Lako je izneti argumente protiv ovakvog viđenja "Južnog vetra", pre svega zato što se film ne bavi moralisanjem, već pojavi kriminala i ljudima iz kriminalnog miljea pristupa bez zadrške i bez analiziranja povoda i okolnosti koje su do činjeničnog stanja dovele. Film kriminal tretira kao nešto što prosto postoji i bavi se njegovom unutrašnjom dinamikom, ljudima koji žive tim životom, dok je odnos sa društvom i politikom dvosmeran. Bio je osveženje upravo zbog takvog bespoštednog pristupa, što glavni likovi nisu jasno deljeni na dobre i loše. Istovremeno se razvijao i kao brend, gde je, pored za svaku pohvalu humanitarnog angažmana u prodaji rekvizita i odeće korišćene za snimanje, veoma značajna i promocija za Balkan specifičnog spoja narodne i hip-hop muzike. Ma koliko se lokalni moralizatori zgražavali nad fenomenom tzv. turbo-folka iz 90-ih, kao i sada popularnim (u nedostatku preciznijeg termina) "autotjunerima", zapravo je reč o pojavama koje govore o živom duhu lokalne popularne kulture. Publika tu muziku otvoreno voli, nastupi izvođača su odlično posećeni, pa je paušalne ocene da se radi o nečemu potpuno bezvrednom veoma lako odbaciti kao čistu malograđanštinu, između ostalog i zato što je reč o nečemu specifičnom i lokalnom, nečemu što nije prost kopi-pejst zapadnih uzora.
"Južni vetar 2" nastavlja u sličnom maniru, s tim da deo zbivanja premešta iz gradske sredine u srpska i bugarska sela i zabiti. Ako je priča o promovisanju kriminala istrošena, ovaj film je idealna podloga za analizu stanja sela u posttranzicionim vremenima, gde se stara zanimanja poput poljoprivrede i stočarstva više ne vide, a meštani zaradu radije ostvaruju mešetarenjem oko zemljišta i organizovanim kriminalom, zasnovanom na već utvrđenim porodičnim i komšijskim vezama. Mnoge su kinematografije iznedrile dela gde su vangradske zabiti naseljene "ružnim, prljavim i zlim", gde gradski momci bolno odudaraju. "Južni vetar 2: Ubrzanje" opet insistira na strogo lokalnom šmeku, u bukvalno sve je umešana i visoka politika, a ne štedi ni danas aktuelne "zelene proteste" iza kojih, kada se površina malo zagrebe, stoje mnogi interesi, lični, državni i politički, ali i bolne zablude.
Posle ovog filma biće emitovana još jedna serija, a čini se da bi ova priča, kada se uzmu u obzir sve teme koju dotakne, u tom formatu bolje funkcionisala. Upadljivo je veće prisustvo humora, što može biti dvosekli mač jer iako publika na to uobičajeno dobro reaguje, nije baš u saglasju sa suštinski mračnim i beskompromisnim tonom "Južnog vetra" kao serijala. Na primer, lik Baće, oko koga su se u javnosti lomila koplja u prvom filmu, sada je sveden skoro isključivo na vrcave i šaljive dosetke. A tu je i jedna deonica sa elementima kao preuzetim iz nekog Kusturičinog filma.
O glumi i harizmi Miloša Bikovića pisano je i previše; njegov Petar Maraš, inače (ovo je nepopularno mišljenje) jedan od najnegativnijih i najdestruktivnijih likova u dosadašnjoj priči, u "Ubrzanju" nije preterano sazreo niti se opametio. Njegovi pokušaji da nadmudri sistem, hajde da kažemo "duboku državu" personifikovanu u ponovo briljantnom Crvenom, Aleksandru Berčeku, donose isto. Jer da, neki igrači mogu lako da se promene, ali neke promene ne dolaze lako.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
