Glumca Slavka Štimca mnogi nazivaju večitim dečakom naše glumačke scene. Naredne godine navršiće se tačno pola veka otkako je odigrao prvu ulogu na filmu "Vuk samotnjak", odakle ga ona starija publika pamti kao pastira Ranka. Zrelost mu je donosila sve izazovnije role, oprobao se i u Americi, i uvek kao da je sledio krilaticu - tiha voda breg roni.
Trenutno, publici svojim novim poslovnim izazovom daje povod za interesovanje za vlašku magiju i mistične pojave kojima se s kolegama bavio u popularnoj seriji "Crna svadba". U ovom horor ostvarenju Strahinje Madžarevića i Nemanje Ćipranića oživeo je lik blagog i mirnog Mitra, koji u malom mestu istočne Srbije iznenada i na brutalan način ubija dvanaestoro svojih komšija. Preokret kakav nosi njegova uloga snimljena za produkcijsku kuću "Fajerflaj" neočekivan je i traži objašnjenje koje u intervjuu daje ovaj dramski umetnik.
Na koji način ste doživeli ulogu Mitra?
- To je jedan opsednuti čovek koji nije sav svoj. Dođe mu žuta minuta, a kasnije se vidi da je on zapravo vojnik te crne strane. Napravi zločin, te surove scene ubijanja, a nije reč o čoveku koji je svesno krenuo da ubija ljude. On to radi potpuno bez emocija, jer svoj čin doživljava kao izvršenje poruke od nekog višeg. Realno, on u dubini duše nema ništa protiv tih ljudi, on je samo vojnik u službi mračne ekipe.
Kako izgleda biti opsednut demonom?
- Pokušao sam da nemam nikakvu emociju, da to bude što više mehanički. Biti opsednut vrlo je širok pojam, sve ono što je negativno u nama možemo nazvati opsednutošću, počev od mržnje, ljubomore, zavisti i svih onih biblijskih grehova.
Možete li za sebe da kažete da ste sujeverni?
- Nemam nikakvo sujeverje, zaista. Možda, kada sam bio veoma mlad, pa sam slušao starije kad nešto kažu, poput onog ne valja da ti crna mačka pređe put... Ali sećam se da sam to vrlo brzo razbio. Neko izuzetno pametan mi je sve objasnio, da to nema veze s mozgom.
Da li je onda neprijatelj najčešće u nama?
- Uvek je u nama, što kažu, sebe savladaj pa nećeš imati nikakvih problema. Stalno tražimo neprijatelje spolja, a ako sebe malo promenimo, i ti naši neprijatelji, ili oni za koje mislimo da su nam neprijatelji, malo će se promeniti. To je poznata stvar.
Kakav je vaš stav prema mladim glumcima? Postoji li uvek opasnost da pođu pogrešnim putem? - Svi imamo svoje krize u životu i u mladosti neku vrstu identifikacije. Ako je mlad čovek toliko eksponiran, preti zaista realna opasnost da mu se ego malo poremeti i da taj identitet bude često pogrešan. Ali to su krize koji neki ljudi prevaziđu, nekima se i ne dese, ali imamo slučajeva kada se krene stranputicom pa čak i putem bez povratka. Teško je to razumeti dok se ne nađeš u sličnoj koži.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
