Nakon glavne uloge u kultnom filmu "Dom za vešanje", Davor Dujmović, koji je svima ostao upamćen kao Perhan, postao je velika zvezda ex-yu glumačke scene.
Međutim, jako mlad je doživeo i "konzumirao" slavu, što ga je koštalo života.
Rođen je u Sarajevu, u siromašnoj porodici, i želeo je da svira klavir, a gluma mu nije padala na pamet. Ipak, Dujmović je bio talenat kakav se retko viđa, a u svet filma ušao je potpuno slučajno, zahvaljujući jednom neobičnom susretu.
"Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao", pričao je Davor o svom iskustvu u muzičkoj školi.
Kao dečak imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca, koji je tada radio na pijaci Markale. Desilo se da je svratio na sok u obližnji restoran, baš Tad su tu došli Emir Kusturica i njegov asistent, Ćiro Mandić. Pozvali su ga na audiciju za film “Otac na službenom putu” i na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu.
Posle filma "Otac na službenom putu", koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu, odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i kasnije više nije ni pokušavao.
"U šali kažem da bih išao na Akademiju pod uslovom da predajem. Mislim da nije bilo potrebe, jer sam mislio da se glumom bavim dok se ne zasitim, dok se publika i kamera ne zasite mene. Ja u stvari nikad nisam imao nameru da budem glumac", priznao je jednom prilikom.
S nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u filmu Emira Kusturice, "Dom za vešanje".
"Perhan je došao kao sudbina da dobijem glavnu ulogu posle filma 'Otac na službenom putu'. Perhan je kult nečeg ciganskog i biće to još dvesta godina", rekao je u jednom intervjuu.
Ta uloga donela mu je titulu jednog od pet najboljih glumaca u Evropi, a on i njegova partnerka u filmu (Azra) Sinolička Trpkova proglašeni su za najbolji glumački par u bivšoj Jugoslaviji. Nadimak Perhan ostao mu je zauvek pored pravog imena.
Poredili su ga s Dastinom Hofmanom i činilo se da mu se smeši svetska karijera, ali slava je učinila svoje. Početkom devedesetih Davor se navukao na heroin, sa kojeg je pokušao je da se skine u nekoliko navrata, ali bezuspešno.
"Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo 'ja sam mal' pa sam radoznal', ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću", govorio je svojevremeno.
Zbog rata u Sarajevu seli se u Beograd, i tada snimajoš nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji "Underground", koji je čak proglašen najboljm filmom na Balkanu.
Po završetku rata seli se u Banjaluku, a zatim u Sloveniju, kod devojke. Međutim, u to vreme borio se s jakom depresijom i alkoholizmom, da bi 31. maja 1999. godine izvršio samoubistvo vešanjem u Novom Mestu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
