U poslednjih par dana ceo svet bruji o najiščekivanijem holivudskom suđenju Dep-Herd. Suđenje je tek počelo, a kako vreme prolazi ne vidi mu se skoriji epilog jer se tokom izlaganja svedoka otkrivaju razne stvari za koje niko nije znao osim glumaca i bivših supružnika Amber Herd i Džonija Depa.
Publika se polako polarizuje i svako ima stranu za koju "navija". Neki koji su podržavali lepu glumicu, počeli su da sumnjaju u verodostojnost optužbi zbog njenog neobičnog ponašanja, dok drugi koji su bili fanovi omiljenog holivudskog glumca Džonija Depa počinju da budu razočarani njegovim razurdanim segmentima života.
Bilo kako bilo, trebalo bi se prisetiti trenutka koji je bio ključan u njihovoj svađi, koja je uz pomoć medija poprimila svetske razmere.
Naime, u decembru je 2018. godine Amber napisala članak za Vašington post u kojem je priznala da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja i nasilja. Između ovih redova pronašao se tada već bivši muž, Džoni Dep, rekavši da iako nije napisala njegovo ime, javno ga je osudila i proglasila zlostavljačem i nasilnikom.
Zbog toga je odlučio da je tuži za 50 miliona dolara zbog klevete, a Amber je odlučila da "uzvrati udarac" kontratužbom od 100 miliona dolara zbog fizičkog i emotivnog pretrpljenog bola u braku s glumcem.
Njen članak od pre četiri godine koji je bio okidač za suđenje koje sada prati ceo svet prenosimo u celosti:
"Bila sam izložena zlostavljanju kao veoma mlada. Znala sam neke stvari rano, a da mi ih nikada niko nije morao objašnjavati. Znala sam da muškarci imaju moć - fizičku, socijalnu i finansijsku - i da mnoge institucije podržavaju taj model. Znala sam ovo mnogo pre nego što sam imala reči da to artikulišem, i kladim se da su i mnogi od nas naučili takve stvari kao jako mladi.
Kao i mnoge žene, bila sam maltretirana i seksualno zlostavljana u vreme kada sam bila na fakultetu. Ali sam ćutala - nisam očekivala da će podnošenje tužbe doneti pravdu. I nisam sebe doživljavala kao žrtvu. Onda sam pre dve godine postala javna ličnost koja predstavlja borbu protiv nasilja u porodici i osetila sam gnev iz naše kulture, gnev koji je upućen svim ženama koje govore o nasilju i zlostavljanju naglas.
Prijatelji i savetnici su mi rekli da nikada više neću raditi kao glumica - da ću biti na crnoj listi. Film na kojem sam počela da radim, sada treba da prepravim svoju ulogu. Upravo sam snimila dvogodišnju kampanju kao zaštitno lice globalnog modnog brenda i kompanija me je odbacila. Pojavila su se pitanja da li ću uspeti da zadržim ulogu Mere u filmovima „Liga pravde“ i „Akvamen“.
Imala sam priliku da vidim, u realnom vremenu, kako institucije štite muškarce optužene za zlostavljanje. Zamislite moćnog čoveka kao brod, poput Titanika. Taj brod je ogromno preduzeće. Kada udari u santu leda, na brodu ima mnogo ljudi koji očajnički žele da zakrpe rupe - ne zato što veruju u brod ili im je čak stalo do njega, već zato što njihova sudbina zavisi od tog poduhvata.
Poslednjih godina, pokret #MeToo nas je naučio o tome kako ovakva moć funkcioniše, ne samo u Holivudu već u svim vrstama institucija - na radnim mestima, u verskim ustanovama ili jednostavno u nekim drugim određenim zajednicama. U svakom segmentu života, žene se suočavaju sa ovim muškarcima koji su podstaknuti društvenom, ekonomskom i kulturnom moći. I ove institucije počinju da se menjaju.
Nalazimo se u transformativnom političkom trenutku. Predsednika naše zemlje optužilo je više desetina žena za seksualno zlostavljanje, uključujući napade i uznemiravanje. Gnev zbog njegovih izjava i ponašanja podstakao je opoziciju koju predvode žene. #MeToo je započeo razgovor o tome koliko duboko seksualno nasilje utiče na žene u svim oblastima naših života. I prošlog meseca, više žena je izabrano u Kongres nego ikada u našoj istoriji, sa mandatom da ozbiljno shvate ženska pitanja. Ženski bes i odlučnost da okončaju seksualno nasilje pretvaraju se u političku snagu.
Sada imamo otvorenost za jačanje i izgradnju institucija koje štite žene. Za početak, Kongres može ponovo ovlastiti i ojačati Zakon o nasilju nad ženama. Prvi put usvojen 1994. godine, taj zakon je jedan od najefikasnijih zakona donesenih za borbu protiv nasilja u porodici i seksualnog napada. On stvara sisteme podrške za ljude koji prijavljuju zlostavljanje i obezbeđuje finansiranje kriznih centara za silovanje, programe pravne pomoći i druge kritične usluge. Poboljšava odgovore organa za sprovođenje zakona i zabranjuje diskriminaciju preživelih LGBTK. Finansiranje akta je isteklo u septembru i samo je privremeno produženo. Trebalo bi da nastavimo da se borimo protiv seksualnog napada u univerzitetskim kampusima, dok istovremeno insistiramo na pravičnim procesima za rešavanje žalbi.
Prošlog meseca, sekretarka za obrazovanje Betsi De Vos predložila je izmene pravila iz naslova IKS koja regulišu tretman seksualnog uznemiravanja i napada u školama. Dok bi neke promene učinile proces postupanja po žalbama pravednijim, druge bi oslabile zaštitu za žrtve seksualnog napada. Na primer, nova pravila bi zahtevala od škola da istražuju samo najekstremnije pritužbe, i to samo kada su upućene određenim službenicima. Studentkinje u kampusima već imaju problema da se izjasne o seksualnom nasilju - zašto bismo dozvolili institucijama da smanjuju podršku?
Ovo pišem kao žena koja je morala da menja broj telefona svake nedelje jer sam dobijala pretnje smrću. Mesecima sam retko izlazila iz stana, a kada jesam, proganjali su me dronovi i fotografi, kako peške, tako i na motociklima i u automobilima. Tabloidi koji su postavljali moje slike su ih vrteli u negativnom svetlu. Osećala sam se kao da mi se sudi na sudu javnog mnjenja — a moj život i način na koji živim zavisili su od bezbroj presuda koje su bile daleko van moje kontrole.
Želim da osiguram da žene koje govore o nasilju dobiju veću podršku. Birajmo predstavnike koji znaju koliko nam je stalo do ovih pitanja. Možemo raditi zajedno da zahtevamo promene zakona i pravila i društvenih normi i da ispravimo neravnoteže koje su oblikovale naše živote", napisala je tada Amber.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
