U emisiji Realna priča kod Isidore Lukić gostovao je njen kolega, novinar Ivan Gajić. Ivan je postao prepoznatljivo TV lice kao voditelj emisje Puls Srbije koja se emituje svag radnog dana na Kurir TV.
Iako deluje kao uvek raspoložena, vrcava i nasmejana osoba, Ivan tvdi da njegovo detinjstvo nije bilo nimalo lako.
- Dve reči: Sreća i nemaština! Iako to ne ide zajedno, tako bih opisao svoje detinjstvo u dve reči. Odrastao sam samo sa majkom i sa bakom i bilo je jako teško. Više smo nemali nego što smo imali, ali nisam doživljavao da mi išta fali. Meni je i dan danas najveća sreća kada u prodavnici kupim kinder jaja. Kad sam bio mali u mojoj kući sam ga dobijao samo u specijalnim prilikama. I to ne pojedem odmah celo nego polovinu, a onda sutradan drugu polovinu. Jedva sam čekao da se probudim kako bih je pojeo.
Kaže da je kao dete bio veoma realan i da nije imao niti danas ima problem sa bilo kojim poslom:
- Nemam problem ni sa jednim poslom. Od trećeg razreda mama i ja beremo vrganje i ti tačno znaš za koliko kg pečuraka možeš da dobiješ šećera, ulja, soli, brašni. Mama mi je ispričala jedan momenat iz tog perioda. Bio je ne znam koji mesec, baš smo puno nabrali. Ja sam rekao: "Super imaćemo i ulje i šećer, a moći ćemo i meni da kupimo jedan sladoled,." Ona je na to rekla: "Mako, ali znaš da u kući nemamo so". Ja sam rekao dobro, opet će padati kiša pa ćemo optet ići u berbu i onda ćemo kupiti sladoled. Ona kaže da sam bio vrlo realan. Ako ona kaže nema, to je značilo nema. Znači prioritet je nešto drugo.
Ivan je ispričao kako je u vreme devedesetih od plate njegove majke bilo moguće kupiti samo dve stvari.
- 1994. mama je radila u motelu u istočnoj Srbiji koji je sjajno radio. Javlja se baka da je legla plata i da ide u poštu da podigni novac. Mamina plata je bila tolika da je ona meni mogla da kupu jednu drvenu olovku i jednu narandžu. To je bila cela njena mesečna plata. Onda se bukvalno snalaziš.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
