Uoči njegovog 68. rođendana porodica Brusa Vilisa otkrila je da glumac boluje od frontotemporalne demencije, zbog koje više ne može da radi. Bivša i sadašnja supruga i pet kćeri uz njega su i trude da mu život bude što lepši i prijatniji.
Teško je verovati da će Valter Brus Vilis, koji je 19. marta proslavio 68. rođendan, ovaj veliki dan dočekati u teškom zdravstvenom stanju, a nedavno je porodica potvrdila da mu je dijagnostikovana frontotemporalna demencija. Jer ako je neki holivudski glumac oličenje muškosti, fizičke snage i moći, onda je to markantni Brus.
Oduvek je zbog toga bio miljenik žena, a jednako strastveno i on je voleo njih. S druge strane, ima snažnu auru zaštitnika i alfa mužjaka, zbog koje je i dalje u prisnom odnosu s bivšom suprugom Demi Mur, iako je ona vrlo otvoreno govorila o tome da ju je Brus varao dok su bili u braku. U početku su bili beskrajno zaljubljeni, ali kako je vreme prolazilo, Vilis je postajao sve nepredvidljiviji i vrlo je brzo zažalio zbog svoje odluke da se odmah venčaju. Iako je on bio taj koji je nagovorio Demi da se uda za njega, brzo je počeo da žudi za osećajem slobode.
- Brus i ja smo se upoznali, venčali, dobili dete i uradili mnogo toga vrlo brzo. Kao da se probudio nakon nekoliko godina i pomislio: "Da li je ovo ono što zaista želim? Želim li da budem slobodan?" Mučio se s rešavanjem tog sukoba u sebi. Želeo je porodicu i prizemljenje, ali žudeo je i za uzbuđenjem i novitetima. Uglavnom, želeo je da radi šta god je hteo - piše Demi u svojim memoarima, dodajući kako je to podrazumevalo i njegovo skakanje u krevet s drugim ženama.
Brojni stručnjaci i Frojd tvrde da odrasli svoje probleme vuku iz detinjstva, a možda se razlog, uzrok ili objašnjenje Brusovog nagona za varanjem može potražiti upravo u njegovom odrastanju. Naime, možda je postao oličenje muškosti, ali jednom je bio nesiguran klinac.
Rođen je 1955. u nemačkom gradu Idar-Oberštajnu. Njegov otac Dejvid poslat je u bazu u Nemačku, gde je upoznao učiteljicu Marlen, kojom se oženio. Par je s malenim Brusom ostao da živi u Nemačkoj dok on nije napunio dve godine, kada je Dejvid odlučio da ode iz vojske i vrati se u Ameriku. Nastanili su se u gradu Karnis Point u državi Nju Džerzi, gde su bili skromna, radnička porodica. Majka je bila zaposlena u banci, a otac je radio brojne poslove, od varenja do mehaničarskih poslova u fabrikama. Brus je ubrzo dobio dva brata i sestru - Dejvida, Roberta i Florens, ali brak njihovih roditelja nije potrajao. Razveli su se 1971, kada je Brus bio tinejdžer.
Nikada nisu živeli u izobilju, ali otac je bio odlučan u nameri da decu nauči kako su rad i predanost najvažnije životne vrednosti. Stoga ih je podsticao da upišu što više vanškolskih aktivnosti. Brus je trenirao rvanje i fudbal, te je bio član učeničkog parlamenta, ali nikako nije uspevao da se uklopi među ostale učenike osnovne škole. Od devete do 17. godine imao je izražen problem s mucanjem, što je postajalo gore kada bi morao da odgovara pred celim razredom. Uprkos tome, nastavio je da učestvuje u svim aktivnostima kao i ostali učenici, a nije odustajao ni kada bi ga ismevali. Kako je bio komunikativan i pozitivne naravi, vremenom su ga zavoleli, a tek je u srednjoj školi stekao toliko željeno poštovanje i divljenje učenika i učitelja. Naime, u prvom razredu srednje otkrio je glumu i shvatio koliki potencijal ona ima u rešavanju problema s mucanjem.
Na audiciji za predstavu "A Connecticut Yankee in King Arthur’s Court", koju je organizovala amaterska pozorišna skupina, shvatio je da je mucanje potpuno nestalo. Gluma mu je pomogla i da reši problem samopouzdanja. Zaljubio se u glumu i želeo je da je studira, ali plan mu je propao kada je pre mature suspendovan tri meseca jer je uhvaćen kako u školi puši marihuanu. To mu je uništilo ambiciju za studiranjem, pa se nakon završetka srednje zaposlio kao obezbeđenje u nuklearnoj elektrani Salem. Iako je posao ponekad bio opasan, nije odustajao. Želeo je da uštedi nešto za budućnost. Ne nužno za fakultet, iako mu se i dalje glavom motala ideja da jednog dana upiše komunikologiju, studije koje bi, smatrao je, najbolje odgovarale njegovoj harizmi.
No prvih nekoliko godina ipak je posvetio traženju idealnog posla, a ne fakulteta. Jedno vreme je radio kao privatni istražitelj, vozač kamiona... U periodima kada je bio bez posla svirao je harmoniku u bluz bendu "Loose Goose" i nastupao s njima po lokalnim barovima. S vremenom je shvatio da mu više odgovaraju kreativni posao i sloboda, nego striktno radno vreme i radnički život. Stoga se napokon odlučio da upiše na Montclair State University u Nju Džerziju kako bi studirao dramu. Prva godina bila je izuzetno plodna, pojavio se u nekoliko predstava amaterskih produkcija, a prva od njih, "Mačka na usijanom limenom krovu", obezbedila mu je aplauz kolega. Postupno je vratio harizmu i samopouzdanje kojima je zračio u srednjoj školi.
Nakon jedne godine provedene na fakultetu zaključio je da je tamo naučio sve što je mogao i odlučio da proširi horizonte. Prvi korak bilo je preseljenje u Njujork 1980. godine. Iako nije imao nikakve kontakte, smatrao je da neće proći dugo pre nego što dobije prvi glumački posao. Ali Njujork je bio potpuno drugačije okruženje od grada u kom je odrastao. Tamo je bio samo jedan od njih hiljadu, a uloge u amaterskim pozorišnim produkcijama i nisu bile neka referenca. Kako bi preživeo, počeo je noću da konobariše u baru "Kamikaze", a tokom dana je pohađao časove glume kod prestižne instruktorke Stele Adler. I to besplatno. Naime, osvojio ju je šarmom. Trud se isplatio i počeo je da dobija male uloge u off-Brodvej produkcijama. Nažalost, one nisu privlačile velika imena filmske industrije koja se Vilis nadao da će upoznati. A onda je dobio priliku da nastupi u predstavi "Fool for Love", zahvaljujući kojoj je, iako je jedva imao sporednu ulogu, otvorio sebi nova vrata. Njegova izvedba je bila primećena, pa je sve češće odlazio na nove audicije. Čak ga je Levi’s angažovao u reklamnoj kampanji.
Istovremeno, dok je pokušavao da se probije na glumačkoj sceni, nastojao je što više da uživa u dekadenciji noćnog života Menhetna 1970-ih. Dok nije radio za šankom ili bio na audiciji, provodio se po klubovima, eksperimentisao s drogama i družio s raznim avangardnim likovima. Izlazio je toliko da je to već počelo da predstavlja problem u njegovoj potencijalnoj karijeri, pa je 1984. odlučio da se preseli u Los Anđeles. Ne samo kako bi se sklonio od poroka, nego kako bi tamo pronašao ulogu u nekoj TV seriji ili filmu. Posrećilo mu se i već nekoliko meseci nakon što je stigao angažovali su ga za epizodnu ulogu u serijama "Poroci Miamija" i "Zona sumraka". Međutim, Brus je i dalje strpljivo čekao veliku priliku koja je stigla početkom 1980-ih, kad je kuća ABC objavila da će producirati detektivsku seriju u kojoj su već angažovali glumicu Sibil Šeferd. Kako bi joj pronašli partnera, organizovali su audiciju na kojoj se pojavilo 3.000 kandidata. Dobio je ulogu, a snimanje serije "Slučajni partneri" počelo je 1984. godine.
Kombinacijom sreće, talenta i upornosti uspeo je da pronađe izlaz iz donekle siromašnog života, te da od nepoznatog glumca postane glavni lik s ekrana. Međutim, ono što se tada nije znalo, a posle se pročulo, jeste da je iza te sreće stajala njegova tadašnja devojka Šeri Rivera, koja je Dženea Parsegijana iz agencije Triad Theatrical odvukla da pogleda novu predstavu njenog dečka. Budući da mu se svideo, pozvao ga je na audiciju. Međutim, tokom godina emitovanja, PR odeljenje kuće ABC nastojalo je da zataška njihovu vezu. Bilo im je u interesu da gledaoci veruju kako i van seta postoji romansa između Brusa i Sibil. Iako je morao da je krije, Rivera je sledeće tri godine ostala uz svog dečka, davala mu savete i ohrabrivala ga. Nažalost, upravo će taj uspeh, za koji je i ona velikim delom zaslužna, biti koban za njihovu vezu. Naime, problem im je predstavljala dečačka strana njegove ličnosti, poput Petra Pana, ona zaigrana. Iako se isprva činilo kao da je to prednost, posle se pokazalo da je ipak bila teret.
Zahvaljujući neobuzdanoj naravi i sklonosti izlascima, postao je izvanredna reklama za Seagramov frižider za vina. Samo za tu reklamu platili su mu dva miliona dolara. Odjednom nije znao šta će s toliko novca.
- Bila je to stara priča koja se ponavljala i dok je živeo u rodnom gradu. Bio je isti muškarac, ali pružene prilike bile su čudesne i zbunjujuće. Čim je postao uspešan, kao da je podivljao. Radio je groznim tempom, što se odrazilo na njegovu psihu i emocije. Svi su želeli deo njega. Publicisti, menadžeri, ljudi iz industrije, obožavatelji, a posebno mediji. Razdirali su ga - ispričao je Brusov prijatelj.
Nakon napornih sati na setu, otišao bi s prijateljima u bar i tamo do jutra lamentirao o novostečenoj slavi. Nije mu bilo jasno zašto se baš njemu posrećilo. Kad ga je Šeri krajem 1986. ostavila, ostao je bez snažnog uporišta u životu. Ušao je u fazu koju je posle nazvao momačkim životom. Kupio je kuću u Nikols Kanjonu, a iako se činio kao prijatan komšija, obližnji stanari brzo su počeli da se žale na glasnu muziku. Neprestano je organizovao žurke, pa je policija morala da interveniše. Jednom je i uhapšen zbog svađe i vređanja policijskih službenika. Loše vesti brzo su se pročule, pa su producenti postali oprezni.
Tri godine nakon što je došao u Holivud konačno mu je ponuđen kvalitetan projekat na velikom platnu - prvi film iz buduće franšize "Umri muški" iz 1988, u kojem je glumio njujorškog detektiva Džona Meklejna. Iako se u početku nećkao, jer je tražio malo drugačiju ulogu od detektivskih, kada su mu ponudili tada vrtoglavih pet miliona dolara, pristao je. Međutim, jedan od uslova bio je da se okane izlazaka i počne da ide na susrete Anonimnih alkoholičara. Producenti nisu želeli skandale. Istovremeno je "Slučajnim partnerima" padala gledanost, a tenzije među glavnim glumcima sve su više rasle.
- Bilo je to poput dogovorenog braka. Morali smo da radimo jedno s drugim jer smo bili vezani ugovorom, bez obzira na to šta smo mislili jedno o drugom. Bilo je dana kad bih došao na posao i nisam želeo da radim s njom - otkrio je Brus, koji je u tom periodu počeo da ide i kod psihoterapeuta.
- Lako je skrenuti pogled, ali treba hrabrosti da bi se suočio s problemom. Veliki deo života proveo sam gradeći zidove oko sebe kako bih se zaštitio od sebe. No nisam bio hrabar da ih rušim - rekao je.
Glavni razlog tih zidova krio se, priznao je, u detinjstvu. Tvrdi da je nedostajalo prisnosti u porodici. Ujedno je 1987. počeo intenzivno da vežba kako bi bio u formi za snimanje. Film "Umri muški" postigao je uspeh na bioskopskim blagajnama i Brus je postao jedna od najpoželjnijih zvezda. Upravo je tada upoznao koleginicu Demi Mur. Venčali su se u novembru 1987, a godinu dana kasnije dobili ćerku Rumer Glen. Demi i on uskoro su dobili još dve devojčice - u julu 1991. Skaut Laru, a u februaru 1994. Talulu Bele.
- To je jedini period u životu kada sam sa sigurnošću mogao da kažem da je Bog bio sa mnom u prostoriji. Novi je život više nego očit dokaz Božje prisutnosti. To su bili najčarobniji trenuci koje sam doživeo. U potpunosti sam involviran u njihov život. Kad god ne radim, provodim vreme s decom. Kad radim, neprestano ih zovem telefonom. Njihova škola je otvorena roditeljima, pa kada imam vremena, odem na sat - rekao je jednom prilikom Brus, koji je gradio i muzičku karijeru, te je čak objavio pop bluz album "The Return of Brun".
Na koncertima je u prvim redovima uvek bila Demi, ali brak nije preživio sve izazove, pa su se nakon 13 godina razveli.
- Ne znam zašto, mogu da vam dam filozofsko objašnjenje, ono univerzalno, a to je da se stvari menjaju. Ljudi drugačije sazrevaju. Ne menjaju se istom brzinom. Teško je svakom paru i u najboljim okolnostima da održi brak. A naš je neprestano bio pod lupom. I dalje volim Demi. Jako smo bliski. Imamo troje dece, koju ćemo nastaviti da odgajamo zajedno. Mislim da smo danas bliskiji nego što smo bili. Ostaćemo prijatelji - objasnio je tada Brus, koji se nakon razvoda zakleo da se više neće ženiti.
Međutim, već 2004. očarala ga je glumica Bruk Brns, koju je upoznao u jesen 2002. preko zajedničkog prijatelja, producenta Stiva Binga. Bruk je tada bila u vezi sa Stivom, a kada su godinu dana kasnije raskinuli, srela je Brusa i počela vezu s njim. Pisalo se da ju je u aprilu 2004. i zaprosio na romantičnom putovanju u Pariz. No nakon samo deset zajedničkih meseci, svako je otišao na svoju stranu, a razlog je navodno bila nemogućnost održavanja veze na daljinu.
Na setu filma "Savršeni stranac", koji je snimao 2007, Brus se zaljubio u koleginicu Tamaru Feldman, ali i to je trajalo samo nekoliko meseci. A onda je ugledao model Emu Heming. Sreli su se u teretani 2007, a upoznao ih je zajednički prijatelj. Posle je priznao da se već nakon jednog sastanka ludo zaljubio u nju. Verili su se nakon 15 meseci veze, a bračne zavete razmenili su u martu 2009. na ostrvima Terks i Kejkos. Među zvanicama bili su i Demi i njen tadašnji suprug, glumac Ešton Kučer. Kako brak nije bio legalan u Americi, sve su ponovili šest dana kasnije na Beverli Hilsu. Brus je s Emom dobio dve ćerke - Mejbel Rej 2012. i Evelin Pen 2014. godine.
- Brus je osoba koja čvrsto stoji na zemlji. Izuzetno je duhovit i svaki dan pretrpim upalu mišića od smeha. Jako je harizmatičan i seksi. Ponekad se osećam kao da sam ja starija od njega. Najiskrenije mogu reći da ne osećamo razliku u godinama. Među nama postoje razlike, kao i kod svakog para, ali on je u mojim očima savršen. Prava sam srećnica, što i on oseća - rekla je jednom prilikom 23 godine mlađa Ema.
A upravo je Ema, uz njegove ćerke i Demi, najveća podrška glumcu, čije zdravlje ubrzano kopni. Iako još do pre nekoliko godina Brus nije davao nikakvu naznaku da planira da se penzioniše, njegovo zdravstveno stanje se u samo godinu dana toliko zakomplikovalo da je sada potpuno jasno kako je njegova glumačka karijera gotova. U martu 2022. Vilisova porodica je objavila da je Brusu dijagnostikovana afazija, stanje koje otežava komunikaciju i obradu jezika.
- Ovo je stvarno izazovno vreme za našu porodicu i jako smo zahvalni na vašoj kontinuiranoj ljubavi, saosećanju i podršci. Kroz ovo prolazimo kao snažna porodična jedinica i želimo da uključimo vas, obožavatelje, jer znamo koliko vam on znači, kao i vi njemu - rekli su u izjavi kojom su hteli da objasne da je to stanje uticalo na Vilisove kognitivne sposobnosti.
U avgustu 2022. Ema je progovorila o tuzi i poteškoćama s kojima se nosi kao njegova negovateljica.
- Moja tuga može biti parališuća, ali učim kako da živim s njom. Kao što mi je moja poćerka Skaut rekla, tuga je najdublji i najčistiji oblik ljubavi. Nadam se da ćete i vi u tome pronaći utehu - rekla je, a 16. februara ove godine oglasila se i Vilisova ćerka Rumer, koja je objavila izjavu u ime Brusove supruge i svih njegovih ćerki objašnjavajući da je afazija napredovala u frontotemporalnu demenciju.
- Otkako smo objavili Brusovu dijagnozu afazije u proleće 2022, njegovo stanje je napredovalo i sada imamo specifičniju dijagnozu: frontotemporalna demencija. Nažalost, izazovi s komunikacijom samo su jedan od simptoma bolesti s kojom se Brus suočava. Iako je ovo bolno, olakšanje je konačno imati jasnu dijagnozu - napisala je u objavi na Instagramu.
Vilisova porodica u izjavi je ujedno objasnila da je Pikova bolest, kako se FTD takođe naziva, najčešći oblik demencije koji pogađa pacijente mlađe od 60 godina. Budući da postavljanje dijagnoze može trajati godinama, FTD je verovatno mnogo rašireniji nego što znamo, a simptomi se mogu razvijati u periodu od dve godine do čak dve decenije, pri čemu utiču na kretanje i ponašanje, kao i na komunikaciju. Očekivano trajanje života pacijenata s FTD-om obično je između sedam i 13 godina od prve pojave simptoma, a trenutno ne postoje lekovi.
- Brus je uvek verovao u korišćenje svog glasa u svetu kako bi pomogao drugima i podigao svest o važnim pitanjima, kako javno tako i privatno. U svojim srcima znamo da bi, da to danas može, želeo da odgovori privlačenjem globalne pažnje i povezivanjem s onima koji se takođe suočavaju s ovom iscrpljujućom bolešću i time kako ona utiče na pojedince i njihove porodice. Brus je uvek pronalazio radost u životu i pomagao je svima koje je poznavao da učine isto. Puno nam je značilo da vidimo kako se taj osećaj brige vraća njemu i svima nama. Toliko smo dirnuti ljubavlju koju pokazujete za našeg dragog supruga, oca i prijatelja u ovom teškom trenutku. Vaše kontinuirano saosećanje, razumevanje i poštovanje omogućiće nam da pomognemo Brusu da živi što potpunije - rekli su.
Ema se oglasila i 28. februara i objavila da se sastala sa stručnjakinjom za lečenje demencije Tipom Snou.
- Ema je obavila apsolutno izvanredan posao pružanja prave podrške za Brusa nakon što su se njegove sposobnosti promenile, te je stvorila prostor koji nastavlja da mu pruža ono što mu je potrebno za dobar život. Frontalna temporalna demencija nikada nije laka, ali uz ispravno programiranje i podršku, zaista je moguće nastaviti živeti - rekla je tada Snou o stanju glumca.
(Kurir.rs/ Story.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
