On je mnogima voljeni glumac, scenarista i muzičar. Tvrdi kako je sve to pomalo. U njegovim rečima se kriju pojedine istine o životu i duhovnosti.
Imao je iskustva koja su i te kako uticala da može da priča o temtici koja može mnogima da pomogne.
Nikola Pejaković je gostovao u emisiji "Realna priča" kada je pričao o svom detinjstvu i kako je dobijao manje batina jer su ga ostala deca sažaljevala.
- Da bih pričao o detinjstvu, morao bih da gazim baš intimnim stazama. To ne bih, jer mi se menja stav prema roditeljima, a pogotovo kada im se bliži kraj. U tom odrastanju je bilo puno ljubavi s njihove strane. Tokom odrastanja bilo je raznih stvari druge vrste. Rođen sam sa četiri prsta na levoj ruci, zapravo sam invalid, ta ruka mi je manja i uža. Tako da sam imao ekstra ljubav. Recimo i u tuči, vršnjaci nisu hteli da me izvade iz cipela jer im bilo žao. Te prednosti sam koristio - rekao je Pejaković.
Potom je rekao na čemu je najzahvalniji roditeljima.
- Ne znam ko je tačno za to zaslužan, ali recimo taj hendikep nisam toliko osetio. Nemam traume od toga. To sam rano rešio kao svoju prednost, a ne manu. Taj pristup njihov je bio kao da sam normalan, možda je to odradilo posao.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
