Imala je sve: i lepotu i talenat, samo ona toga nije bila svesna. Od majke koja ju je kontrolisala pobegla je u naručje manipulativnom suprugu.
Kada pogledamo slike Marije Kalas, vidimo lepoticu bez premca. Visoka, crna, prekrasnih velikih očiju i širokog osmeha, Marija je slika savršene prirodne lepote. Ako svemu tome dodate i talenat, verovatno mislite da je bila zavodnica koja je plenila svojom pojavom.
Istina je daleko od toga. Naime, Marija je odrasla uz majku koja joj je stalno govorila kako je debela. A veza s Onazisom ju je dokrajčila. Zato je danas pamtimo kao 'divu koja je umrla od slomljenog srca'.
Marija je rođena u Njujorku 2. decembra 1923. u porodici grčkih emigranata koji su je nazvali Marija Ana Sesilija Sofija Kalogeropoulos. Njeni roditelji, Georgi i Evanđelija, zarobljeni u veoma nesrećnom braku, već su imali jednu devojčicu, Džasintu, zvanu Džeki, a njihov prvorođeni sin Vasilis umro je u dobu od dve godine.
Zbog toga je porodica s nestrpljenjem čekala sina. Stoga, od trenutka kada je Marija ugledala svetlo dana, nisu propuštali priliku da je podsete da je nepoželjna - zbog velikog razočaranja majka nije htela da pogleda ćerku puna četiri dana nakon porođaja. Evanđelija je otvoreno preferirala Marijinu stariju sestru, vitku, lepšu Džeki.
Na bucmastu, crnoputu, kratkovidu Mariju nije obraćala previše pažnje, sve dok nije shvatila njen talent za muziku.
'Od svoje pete godine, pa sve godine kada sam se trebala da igram i uživam, morala sam da pevam i zarađujem. Nikada neću oprostiti svojoj majci što mi je otela detinjstvo', rekla je Marija Kalas.
Kad je Mariji bilo 14 godina, brak njenih roditelja se raspao i ona je sa sestrom i majkom otišla u Grčku - u osvit Drugog svetskog rata. Život je tada mladoj Mariji postao još gori jer je majka nju i Džeki podvodila nemačkim i italijanskim vojnicima kako bi zaradile za hranu. No, njen sirovi, neobučeni pevački talenat ubrzo joj je omogućio mesto na Državnom fakultetu, i uprkos savetima svojih profesora, umesto da nastavi školovanje u Italiji, vratila se u Njujork nakon rata.
Tamo se nije dugo zadržala – ubrzo se našla na putu za Italiju i sa svime što je posedovala u jednom kovčegu stigla u Napulj. Te kobne prve večeri u Italiji upoznala je stanovitog Đovanija Batistu Meneginija, bogatog industrijalca koji će je pretvoriti u zvezdu. Marija Kalas tada nije izgledala onako kako je danas pamtimo - imala je gotovo stotinu kilograma, okruglo lice i velike grudi, no u Menenginiju je probudila neobično saosećanje.
Ponudio joj je izdržavanje dok je studirala pevanje, a dve godine kasnije venčali su se - 54-godišnji mladoženja venčao se s 25-godišnjakinjom u tajnosti, u usamljenoj prostoriji crkve.
Kalas nije bila katolkinja, pa je sveštenik gotovo odbio da ih venča. Uz Menenginijevu podršku i novac, na dijeti od povrća i sirovog mesa, smršala je više od trideset kilograma i transformisala se u vitku lepoticu. Kasnije je priznala da je, kako bi postigla svoju željenu težinu, čak progutala pantljičaru.
U braku su bili burnih dvanaest godina, a u novootkrivenim pismima Kalas je o svom suprugu napisala: 'Još me muči nakon što je ukrao više od pola mog novca stavljajući sve na svoje ime otkad smo se venčali... Bila sam budala što se udala za njega.'
I dok joj se privatni život očito rušio, Marija Kalas osvajala je svetske opere.
Tragične operne junakinje oživljavale bi u njenom glasu, dovodeći publiku do ekstaze i katarze. Retko ćete danas čuti da neko kritikuje Mariju Kalas, ali istina je da, koliko je očarala svojim pesmama, toliko je i omalovažavana. Glas joj je drhtao u najvažnijim trenucima, tehnika često nije bila na visini, a kada je nastupala u velikim operama poput Metropolitana, znali su da je na pozornici gađaju glavicama kupusa. Ipak, rasprodala je sve dvorane, a za ulaznicama su otimali i oni koji su je obožavali i oni koji su je mrzeli.
Davala je drske i arogantne intervjue otvoreno prozivajući majku za zlostavljanje i upoređujući njen glas sa šampanjcem. Njen je pad, složiće se svi poznavaoci, počeo kada je 1957. godine upoznala brodograditeljskog magnata, Grka Aristotela Onazisa.
Oboje su tada bili u braku, no to ih nije sprečilo da započnu vatrenu ljubavnu vezu koja će trajati sve do njegove smrti 1975. godine. Ni u njegovom zagrljaju Marija Kalas nije pronašla sreću. Ne samo da je iz novina morala da sazna da se ljubav njenog života oženio najpoželjnijom udovicom tog doba, Džeki Kenedi, nego ju je Onazis omalovažavao, maltretirao, ostavio, pa joj se opet vratio.
Uza sve to, glas joj je popuštao. Psihički problemi, nedijagnostikovana neurološka bolest i strahovito gladovanje ostavili su je bez ijednog aduta. Poslednje godine provela je u stanu u Parizu, živeći na alkoholu i tabletama za spavanje, a tamo je i umrla od srčanog udara 1977. godine.
(Kurir.rs/Story.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
