Bila je slatko dete, pa ubila svoju majku i baku: Naša glumica o bratanici koja je počinila jeziv zločin i porodičnim vezama

Kroz vene glumice Olivere Viktorović teče nemačka, hrvatska, češka i srpska krv. Kako nam je otkrila godinama je nosila teret poznatih roditelja, a njenu pororidcu zadesila je i velika tragedija kada je njena bratanica ubila svoju majku i baku.

O porodici, krvnim srodstvima, bratanici i slavnim roditeljima pričala nam je prošle godine, kada je ekipi Kurira poverila svoju životnu priču.

- Moja porodica se nekada prezivala Vihner. Nikad se o tome nije pričalo u našoj kući. Za poreklo svoje porodice sam saznala kad sam već imala decu i bila udata. Sestra od strica Dijana je počela da kopa po našem poreklu. Posle smo našli i dokumenta. Moji su bili folksdojčeri, pa su se prekrstili u Viktoroviće. Pradeda je bio Artur, a deda se zvao Emil, a njegov rođeni brat Leopold posle je prekršten u Lazu. Svi oni su se oženili Srpkinjama - započela je glumica.

Detinjstvo

Iz detinsjtva posebno izdvaja vreme provedeno sa baka Antonijom, sa kojom je farbala jaja.

- Kroz moje vene teče nemačka, hrvatska, češka i srpska krv. Tatina majka je bila Čehinja Štefica Svoboda, a baka s mamine strane je Antonija Potočnjak. Bila je Hrvatica iz Karlobaga i udala se za Srbina sa 16 godina. Moj deda Pera je bio oficir Kraljeve vojske iz Vrčina.

- Najviše sam vremena u detinjstvu provodila s bakom Antonijom. Ona je bila žena-zmaj. Imala je četiri razreda osnovne škole, što je tada bila ozbiljna cifra. Baka je preživela i zarobljeništvo tokom Drugog svetskog rata. Ona me je čuvala i teška srca mi za Uskrs farbala jaja da ne bih bila jedino dete u kraju koje nema šarena jaja za praznik. Nama je slava Sveti Nikola. Deo naše porodice živi u Rumi, mi smo u Beogradu, a jedan deo živi u Požarevcu i Žagubici. Ima i Vitorovića, ali to nije ista porodica - objašnjava nam glumica.

Teret slavnih roditelja

Potiče iz umetničke porodice, a kako nam je poverila tada osećala je veliki teret zbog toga, jer su ljudi osporavali njene sposobnosti.

- Veliki je teret kad su ti roditelji glumci. Moj otac Mihailo je bio glumac, a pokojni brat Oliver Viktorović uspešan i talentovan reditelj. Nosila sam na svojim plećima tu vrstu tereta, a jednom čak i pitanje: "Da li mislite da su svi Viktorovići talentovani?"

Vrlo je to neprijatno kad decu gledaju na taj način. Znate, često su deca doktora lekari. Ja sam odrasla u pozorištu. Nisam postala glumica jer su mi otac i brat bili umetnici. Za to je kriva Ljubinka Bobić.

Otac bi me vodio svakog vikenda u Narodno pozorište, pa sam "Gospođu ministarku" s Ljubinkom gledala 14 puta, a i njeno poslednje izvođenje. Bilo je prirodno da to zavolim. Međutim, Ljubinka i njena Ministarka su doprinele odluci da odem u "Krsmanac".

Gledala sam je privatno i na sceni. Bila sam opčinjena njenom pojavom. Ljubinka je bila žena koja je znala tačno šta radi. Imala sam desetak godina kad je ona poslednji put stala na scenu - dodaje Viktorija.

Bratanica

Pre par godina svim medijima je odjeknula vest da je bratanica Olivere Viktorović ubila baku i majku. Glumica o tome nije govorila, a nama je priznala da je cenila svoju Teodoru i da je cest o zločinu došla kao grom iz vedra neba.

- Znam tačno šta hoćeš da me pitaš. Nemam problem da pričam o toj temi i mojoj bratanici Teodori, koja je ubila svoju majku i baku. Nažalost, nisam mogla da budem njen roditelj. Ona je ćerka jedinica mog pokojnog brata. Teodora je 12 godina mlađa od mene, a ja sam bila isto toliko od svog rođenog brata Olivera. Imala je ona svoje roditelje, koji sada, nažalost, nisu živi.

Svog brata sam jako volela, a ni protiv snajke nisam imala ništa. Mislim da su njih dvoje bili pogrešan spoj i da je Teodora kolateralna šteta svojih roditelja. Ona je bila slatko dete. Sve što se desilo prouzrokovano je lošim odnosom roditelja prema njoj. Mislim da ne zaslužuju svi ljudi decu. Odluku o svom životu mogu da donose, ali ako se odlučiš da imaš dete, moraš da mu se posvetiš, a ne da ga ubiješ u pojam - objašnjava nam Olivera.

Sklanjala sam se od novinara

Na pitanje da li je razgovarala sa bratanicom o tome šta se dogodilo, rekla nam je.

- S Teodorom nisam u kontaktu od 2006. godine. Pokušala sam više puta da je izvučem iz problema. Ona je decu rodila posle. Imala sam 2006. veliku neprijatnost s njom i majkom. Posle tog događaja sam prekinula svaku komunikaciju, jer je to ugrozilo moju porodicu i decu. Više nisam mogla da joj pomognem. Mnogo mi je žao što njena deca rastu na sličan način.

Svesno nisam htela kontakt s njom. Kad se desila ta tragedija, pomislila sam u kojoj meri sam i ja kriva. Međutim, ništa nisam bila jer se to desilo 2015. godine, a devet godina pre toga sam prekinula odnos i rekla kraj. Sve što znam o tom događaju je iz medija. Sklanjala sam se od novinara jer nisam znala šta da im kažem. Imam ja lepa sećanja na tu devojčicu. Iskreno mi je žao. Jedina sam doživela to od bliže porodice. Možda je bolje što nisu morali to da vide - istakla je.

Inače, Olivera Viktorović je do sada odigrala više od 80 uloga u pozorištu. Autor je 14 udžbenika. Na filmu nije igrala glavne uloge, ali je profesorka, uči druge da budu glavni.

Takođe, majka je dvoje dece na koje je ponosna - Bojane Đurašković, koja je krenula njenim stopama i mlađeg sina, Mihaila .

(Kurir.rs/I.M.)

Bonus video: