Ogromne sujete, nemogući zahtevi, droga i alkohol u bekstejdžu, muvanje Bona i Fredija i još mnogo toga što niste znali o "Live Aid" koncertu otkrio je Dilan Džouns u knjizi "The Eighties: One Day, One Decade".13. jula 1985. skoro dve milijarde ljudi pratilo je uživo koncert "Live Aid" na kom su prikupljana sredstva za izgladnele u Africi.Svega 72.000 srećnika moglo je da prisustvuje na Vembliju i uživo prati stvaranje istorije. Dilan Džouns bio je jedan od njih. Dejli mejl je objavio deo njegove nove knjige u kojoj se priseća ludila iza kulisa: od promotera koji je hteo da natera Nasu da Mika Džegera lansira u svemir, do Stivija Vondera koji je odbijao da bude "reprezentativni" crni umetnik."Te subote, 13. jula 1985. svi su se probudili sa istim ciljom na umu. Mesecima smo pričali samo o tome. Bili smo deo najvećeg dobrotvnornog koncerta na svetu, u organizaciji Boba Geldofa, pop zvezde na zalasku karijere koja je bila užasnuta epidemijom gladi u Etiopiji i odlučna da uradi nešto tim povodom", priseća se Džouns. "Geldof je ustao u sedam ujutru, sa mučninom u želucu. Prethodne večeri (legao je u 2 ujutru) imao je dva neprijatna razgovora. Menadžer velikog američkog benda pretio je da će povući njihov nastup ukoliko ne dobije više vremena na sceni, a iz kancelarije U2 rečeno mu je da će taj bend da odustane jer mu nije obezbeđena proba zvuka. Geldofov odgovor je bio tipičan: 'Ko ih j...'.Pre nego što se popeo na scenu Bono je već imao veoma uzbudljiv dan, zbog susreta sa Fredijem Merkjurijem koji je samo pokazao koliko su bili uštogljeni momci iz benda U2."Fredi me je pozvao u stranu i rekao, 'O, Bono... Je l' Bo-No ili Bon-O?' Rekao sam mu, 'Bon-O'. Stajao sam leđima uza zid, a on je pričao sa mnom kao da se nabacuje nekoj ribi. Pomislio sam, "Vau, ovaj momak je baš kemp". Kada sam prepričavao drugima susret, rekli su mi, "Kako ne kapiraš, pa zovu se Queen' ali meni ni jednog trenutka nije palo na pamet da je Fredi gej.Bio je to dan brojki. Koncertu u Londonu prisustvovalo je 72.000 ljudi, u Filadelfiji 90.000, dve milijarde su gledale prenos uživo na 500 miliona TV prijemnika preko 14 satelita.Toga dana u Britaniji je prikupljeno 11 miliona funti, u SAD 54 miliona dolara. Ukupan prihod premašio je 50 miliona funti. Svaki izvođač je imao tačno 18 minuta vremena za nastup. Na sceni je postojao sistem semafora i kada bi se upalilo žuto svetlo značilo je da teče poslednji minut. Crveno bi označilo prekid struje.U 11 sati su stigli Čarls i Dajana. Mislim da Čarls nije želeo da prisustvuje događaju, kaže Geldof. Dajana je volela pop zvezde i uvek je koketirala s njima. Imali ste galaksiju rok zvezda i Dajanu kao najpoznatiju ženu na planeti. Čim sam saznao da ona dolazi, znao sam da će Amerikanci pratiti prenos.Dejvi Bejli bio je fotorgaf iza scene, jedan od četvorice sa magičnom propusnicom. Dajana je bila fina i uglađena, ali daleko od neke lepotice. I za Čarlsa se pričalo da je zgodan, ali rekao bih da je to bilo preterivanje - iskren je Bejli. Dajana je, pri tom, stalno nosila tu užasnu frizuru, kao periku i imala je loše držanje. Bouvi je planirao prekookenaski duet sa Mikom Džegerom, međutim, nikako nisu mogli da se uklope u odloženi prenos od pola sekunde. Onda je Bouvi hteo da naprave duet tako što će jedan biti na Zemlji a drugi na svemirskom brodu."Pozvao sam Nasu. Pitao sam ih da li imaju slobodnu raketu u kojoj bismo mogli da lansiramo Mika Džegera. Mora da su se pitali 'Ko je ovaj ludak'", kaže organizator Harvi Goldsmit.Za događaj je bilo ključno da se na Vembliju pojavi makar jedan preživeli član Bitlsa, a Pol Makrtni je bio očigledan izbor. Iako nije nastupao uživo od ubistva Džona Lenona pet godina pre toga, ako je išta moglo da ga vrati na scenu bio je ovaj koncert. "Pisao sam Makartniju na kućnu adresu i zamolio ga da peva Let It Be. Ako to učiniš, ceo svet će plakati', napisao sam", kaže Geldof. Ali Sting je smatrao da je Makartnijev izbor pesme bio čudan."On je pevao Let It Be, ali poenta koncerta je da se učini nešto, da se stvari promene, da ne dozvolimo da budu takve kakve jesu", obrazložio je Sting.
