Smatrali su ga previše brutalnim: Kako je nastao jedan od najgledanijih horora svih vremena
Pre tačno 65 godina snimljen je „Psiho“, film tada već slavnog reditelja Alfreda Hičkoka. Iako se danas smatra jednim od njegovih najboljih i najpoznatijih filmova, kao i prekretnicom u horor žanru, Hičkok je jedva uspeo da ga snimi. Iza sebe je imao dva neuspešna filma, a u međuvremenu su ga zainteresovali horori jer su postajali sve popularniji.
Međutim, scenario koji je doneo zgrozio je studio. Zgađeni predloženim materijalom, Paramount Pictures je dao Hičkoku vrlo mali budžet. Nisu odobravali izvorni scenaristički predložak niti su verovali da će film uspeti u bioskopima. Zato su mu prepustili većinu zarade misleći da će „Psiho“ propasti. Reditelj je toliko želeo da ga snimi da se odrekao svoje redovne plate od 250.000 dolara u zamenu za 60% bruto zarade. To je bila katastrofalna procena za studio i odličan potez za Hičkoka, koji se zahvaljujući filmu obogatio. „Psiho“ je snimljen za samo 800.000 dolara, a Hičkok je zaradio više od 15 miliona dolara – što bi danas, prilagođeno inflaciji, iznosilo oko 156 miliona dolara!
Studio je najviše šokirao scenario, koji su smatrali previše brutalnim, jer je inspirisan stvarnim serijskim ubicomEdom Geinom. Slučaj je bio veoma svež jer je „Mesara iz Plejnfilda“, kako su ga mediji prozvali, uhvaćen 1957. godine. Taj monstruozni slučaj delimično je inspirisao Roberta Bloha da napiše roman „Psiho“ 1959. godine, po kojem je Hičkok kasnije snimio film.
Film prati uznemirujuću priču o Normanu Bejtsu (Entoni Perkins), problematičnom vlasniku motela koji ima mračnu vezu sa svojom preminulom majkom, u kojem odseda atraktivna Merion Krejn (Dženet Li). Sličnost između filmskog i stvarnog čudovišta je u bolesnom odnosu s dominantnom majkom. Obojica su živeli u ruralnim krajevima, imali oltar posvećen majci i oblačili se u žensku odeću.
Lik Eda Geina nije inspirisao samo Normana Bejtsa, već i druge horor filmove – najpoznatiji su „Teksaški masakr motornom testerom“ (1974) i „Kad jaganjci utihnu“ (1991). Njegov život prikazaće i treća sezona Netfliksove serije „Čudovišta“, u kojoj ga glumi Čarli Hanam. Napisano je i mnogo knjiga, među kojima se izdvaja „Deviant: The Shocking True Story of Ed Gein“ autora Harolda Šektera.
Ed Gein je počeo kao pljačkaš grobova – skupljao je tela za bizarne eksperimente. Kasnije je prešao na ubistva jer su mu trebala „svežija“ tela. Ubio je Meri Hogan i Bernis Vorden, jedine potvrđene žrtve, iako je na njegovom imanju pronađeno delova tela od 15 različitih žena. Sumnjalo se da je ubio još najmanje sedam.
Sve se razotkrilo 1957. kada je policija, istražujući nestanak Bernis Vorden, došla na njegovu farmu. U šupi su pronašli njeno obezglavljeno telo obješeno naopako, a njeno srce je bilo u tiganju na šporetu. Kuća je bila puna ljudskih ostataka. Kasnije je ustanovljeno da je Gein ubijao žene zbog svojih kompleksnih emocija prema majci.
Edov otac bio je alkoholičar, a majka – stroga, fanatična i dominantna. Izolovala je sinove od društva i učila ih da su žene grešne. Ed je ostao s njom sve do njene smrti 1945. godine. Posle toga, postao je još povučeniji i počeo je da eksperimentiše sa leševima – pravio je maske i odeću od ženske kože, uključujući i kompletan „ženski kostim“ koji je oblačio.
Ubio je Meri Hogan 1954, a tri godine kasnije i Bernis Vorden. Policija je pronašla jezive dokaze o njegovim zločinima. Ed je do kraja života bio smešten u državnoj psihijatrijskoj ustanovi u Vopunu, gde je umro od raka u 78. godini.
Hičkok je anonimno otkupio prava na Blohov roman za 9000 dolara, a zatim pokupovao sve primerke knjige da bi kraj ostao tajna. Glumci su se zakleli da neće otkrivati detalje, a završnicu scenarija nisu dobili do samog snimanja.
Film je sniman crno-belo – delom jer je boja bila skupa, delom da se ublaži nasilje. Korišćene su televizijske ekipe i inovativne tehnike, naročito za legendarnu scenu pod tušem. Bioskopi su morali da prate stroge smernice – niko nije smeo da uđe nakon početka filma. U predvorju je stajao kartonski Hičkok sa porukom da će svaki pokušaj ulaska kasnjenja biti sprečen silom.
Nakon premijere, Hičkok je dobio pismo od oca devojčice koja se boji da se kupa posle „Demona“, a sada odbija da se tušira posle „Psiha“. Hičkok je odgovorio: „Pošaljite je na hemijsko čišćenje“. Dženet Li je rekla da se nikada više nije tuširala – samo kupala – i da je dobijala pretnje zbog uloge Merion Krejn, među kojima i pismo koje je predala FBI-ju.
Na kraju, Hičkok je 1962. zamenio prava na film i svoju seriju za ogroman paket akcija MCA, medijskog konglomerata koji je bio vlasnik Paramounta, i postao njegov treći najveći deoničar.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
VIDEO: Nebojša Dugalić o filmu Ruski Konzul