Novi ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac potpuno je odlučan u nameri da srpsku kulturu pomeri s mrtve tačke i povede je prema vrhu, kao što je to učinio s Beogradskom filharmonijom.
Tasovac je naveo da je važan preduslov za ostvarenje njegovih ambicija da osim podrške vladajućih ljudi, s kojima do sada nije delio političke vrednosti, zadrži nepodeljenu podršku javnosti s različitih ideoloških spektara.
"Kultura ne bira strane, ona je obostrana", odgovor je Tasovca na ogromno iznenađenje javnosti zbog čega je prihvatio da bude ministar u vladi koju predvode Ivica Dačić i Aleksandar Vučić.
Tasovac još ne želi da govori o svojim konkretnim potezima u resoru kulture, ni o tome šta će preduzeti da zavede red u medijskoj sferi, ali je otkrio svoj nezvanični program, koji će biti okosnica njegovog viđenja kulture, a možda i prvih koraka na ministarskom mestu.
Program Ivana TasovcaVek u kome živimo ispunjen je strepnjama, nesigurnošću, neočekivanim političkim obrtima i promenama koje nikome ne daju izvesnost pozitivnih rezultata. Naše vreme je vreme krize, i vreme ubrzanih tehnoloških revolucija koje naglašavaju razlike između razvijenih društava i društava čije specifičnosti usporavaju razvoj. Pa ipak, ceo svet je naše rodno mesto i u njemu je odsustvo kulture nepoznat pojam. Imanentno stanje čoveka jeste i njegova čežnja da izrazi sebe na različite metaforične načine, kao i da konzumira izražaje drugih.
Kultura je humana, oslobođena nasilja, ona nam služi i gospodari. Kad zataji sistemska podrška kulturi, cveta njen surogat u vidu industrije zabave, mode, stila, lažnih kodeksa i kratkoročnih spektakala, čiji cilj i jeste dominacija nad kulturom. Prerušena u kulturu, zabava je kratkog daha: ono što je prolazno ne može se ostaviti u nasleđe. Iako uvek može da se računa na pobuđivanje autoimunog sistema u kulturi, pravilna strategija kulturi olakšava put u pronalaženju sopstvene moći i snage.
Podrška kulturi, kroz jačanje i podršku institucijama kulture, kroz privatne ili državne fondove, put je kojim se uklanjaju prepreke i strahovi od njenog konzumiranja, u svoj njenoj različitosti i raskoši. Svet je danas suočen s ekonomskom megakrizom. Samo one institucije kulture koje sebi omoguće finansijski opstanak, slobodne su da usmere svoje strategije ka svom izvornom cilju, prezentaciji umetnosti i duhovnog nasleđa. To je njihovo pravo, koje je usko povezano i s obavezom da se rasterete sopstvenih predrasuda. Šifrovani jezik umetnosti sadrži kod koji briše nerazumevanje, podozrivost i netoleranciju. Tako se kroz razumevanje i prihvatanje potiskuju neznanje i nerazumevanje.
Kultura sa svom svojom raznolikošću doprinosi pomirenju, i tako stvara ambijent za obnavljanje odnosa koji su odavno obamrli ili postali neproduktivni. A razvoj partnerstava je siguran put ka održivom razvoju ekonomske saradnje. Kultura ne bira strane, ona je obostrana. Ona je pouzdana partnerka u službi humanizacije i relaksiranja odnosa koji su prenaglašeno otežani sukobima i nepoverenjem. Ona prožima sve odnose i kao takva je saradnik bez koga se ne može. Govori sve jezike, poštuje razlike i igra se s njima na beskonačnoj spirali promena.
Kultura je i dalje jedinstvena konstanta koja pojedinca osnažuje i neprekidno menja. Oslobađa ga straha, stida i podozrivosti. A takav pojedinac menja svoje okruženje i čitavu zajednicu i osnažuje je da, ako već nije, postane sposoban da razume i uživa u kulturi drugih. Tada je razvoj na sigurnom putu progresa, što i jeste jedan od milenijumskih ciljeva razvoja.
