Grejem Hjuz (31), iz Engleske, ušao je u Ginisovu knjigu rekorda nakon što je, za četiri godine, uspeo da obiđe 201 državu - sve zemlje članice UN i još osam država i to gotovo bez novca i bez korišćenja aviona.
Ovaj svetski putnik imao je veoma skroman budžet pa je prenoćišta pronalazio preko "kauč surfinga" i putovao koristeći lokalne autobuse i stopiranje.
"99 odsto vremena sam se odlično provodio. Upoznao sam nove ljude, uživao u novim iskustvima. Išao sam da vidim životinje, lemure sa Madagaskara, Komodo zmajeve, ribe sa Pulaua i orangutane sa Bornea. Popeo sam se na veliku piramidu u Gizi, video sam kako jedna od poslednjih svemirskih letelica poleće sa Kejp Kanaverala na Floridi. Uspeo sam da uradim mnoge stvari tokom ovog putovanja i ne bih ni za šta menjao nijednu sekundu", kazao je Hjuz.
Zanimljivo je da ovaj Ginisov rekorder tokom svog putešestvija ni jednom nije bio opljačkan.
"Nije istina da ljudi samo čekaju na kraju puta da se pojavi neki čudak sa ruksakom kako bi ga opljačkali. Imao sam problema jedino sa afričkim policajcima, ali obični Afrikanci su zaista bili ljubazni i velikodušni. Podelili bi hranu sa mnom, pokazali mi kojim autobusom da idem i ugostili me u svojim domovima. Čak i u državama koje se smatraju prilično konzervativnim, kao što je recimo Iran, čija vlada je vrlo autokratska, obični ljudi su bili jako gostoljubivi i prijateljski nastrojeni. Proveo sam četiri godine putujući i nisam ni jednom opljačkan, nisam se potukao, niti mi je išta ukradeno i čak nisam bio ni bolestan.
Ipak, Hjuz je u čak dva navrata završio iza rešetaka.
"Nekoliko puta sam hapšen, ali sam samo dva puta završio u zatvoru. Prvi put su me uhapsili jer su mislili da krijumičarim ljude. Mislili su da krijumičarim senegalske ribare koje sam platio da me prevezu brodom iz Senegala u Kejp Verde. Proveo sam šest dana u maloj zatvorskoj ćeliji, što uopšte nije bilo prijatno. Ali na kraju su nas pustili. I onda par meseci kasnije, munja je opet udarila kad sam bio u Kongu gde su me zaustavili na putu. Vozio sam se kamionom koji prevozi putnike i hteli su da pregledaju moje snimke kako bi se uverili da nisam snimio nešto što nisam trebao. I onda su me strpali u zatvor i ostavili me tamo šest dana, što je za mene bilo mučenje.
Pre polaska na svoju avanturu Hjuz se javio nadležnima iz Ginisove knjige rekorda.
"Pre polaska sam se dobro pripremio i proverio sam s ljudima iz Ginisa prvo to da nešto ovako do sad nije izvedeno, a drugo šta im je potrebno kao dokaz da sam bio na ovim mestima. Želeli su da vide pečate sa pasoša, ali i moj položaj na GPS-u svakih 15 sekundi dok sam putovao kao i video snimke i fotografije koje dokazuju da sam zaista bio na tim mestima i da oni to mogu da provere. Moj rekord će ostati zabeležen jer ja sam prvi koji je ovo uradio. Međutim, lično gledajući, kadgod mesta kao što je Južna Osetija, Nagorno Karabah ili Abhazija budu priznata od strane UN-a, ja ću ih posetiti", kazao je Hjuz.
