BOSTON - Naš kosmos je prepun pukotina!Kontinuum prostor-vreme, u kojem se dešava sve što vidimo i pojmimo, pun je topoloških defekata, koji su se verovatno formirali dok je svemir još bio u nastanku, tvrde naučnici. Postojanje ovih kosmičkih vlakana, koje su u suštini pukotine u nitima od kojih je napravljen univerzum, još nije eksperimentalno potvrđeno, ali fizičari tvrde da se ona broje u milijardama.Razjedinjenje sila- Ova kosmička vlakna su razvučena po celom univerzumu. Ona su u suštini jednodimenzione pukotine u prostoru, koje nemaju masu, nego su čista energija. Verovatno su beskonačno dugačke, ali sve su veoma tanke, mnogo tanje od protona recimo - kaže Bendžamin Šlaer s univerziteta Taft.Naučnici pretpostavljaju da su kosmičke strune mogle da se formiraju dok se univerzum hladio posle Velikog praska. Struktura svemira se, naime, radikalno promenila u ovom prelasku, i to u samo nekoliko sekundi posle Praska. Prema jednoj od teorija, u vrelom i gustom univerzumu, koji je postojao neposredno posle Velikog praska, tri od četiri sile prirode (slaba nuklearna, jaka nuklearna i elektromagnetna - četvrta je gravitaciona) bile su kao jedna, a onda su se razdvojile kako se univerzum hladio.Kada se razbila ova simetrija među silama, moglo je da dođe do stvaranja topoloških defekata u obliku vlakana (nazvani su tako zbog svoje forme - dugačke i tanke raspukline u svemiru).Veliko ispravljanjeVlakna su verovatno bila zapetljana i smežurana kad je univerzum bio vreo, ali su se zajedno s kosmosom širila i ispravljala. Verovatno je da su ponekad ova vlakna prelazila jedna preko drugih i formirala zatvorene strukture. Ovi kosmički krugovi su nešto što bi astrofizičari možda mogli da detektuju, preko gravitacionih talasa koje je trebalo da izazovu pri preklapanju.Znatni pomakBendžamin Šlaer i njegove kolege napravili su brojčanu simulaciju formacije kosmičkih pukotina i krugova koje one stvaraju i testirali je na superkompjuterima na univerzitetu Taft. Rezultati koje su dobili omogućili su im da procene broj vlakana i krugova koji bi mogli da postoje u univerzumu - ima ih milijarde i milijarde, što znači da univerzum bukvalno puca na sve strane.- Kolege s Tafta napravile su herojski preokret ovom simulacijom i tako su označili važne odlike distribucije krugova i vlakana, što je od ključnog značaja za predviđanje emisija gravitacionih talasa - kaže Tanmeh Vahaspati, fizičar sa državnog univerziteta u Arizoni.Posle teorije, sad je na potezu praksa: gravitacioni talasi koje su stvorile kosmičke pukotine trebalo bi da budu dostupne detekciji uređajima kakav je opservatorija gravitacionih talasa metodom laserske interferometrije (LIGO).
