DENVER - Da li stvarno postoji objašnjenje za ovaj mit?Legendarno morsko čudovište kraken zaista je nekad lutalo morima i lomilo kosti ihtosaurusima, a zatim ih ređalo po svom sistemu, tvrdi grupa američkih paleontologa.DokaziOni veruju da su našli kosti koje je kraken rasporedio po sopstvenom nahođenju, ali i fosil kljuna drevnog oktopoda ili lignje.- Imali smo mnogo sreće. Ovo je bilo pronalaženje igle u plastu sena - tvrdi Mark Mekmenamin, paleontolog s Koledža Maunt Holioki.Mekmenamin je već izazvao buru među naučnicima kad je na godišnjem skupu 2011. izjavio da je kraken postojao, a dokaz za to bili su bizarno raspoređeni pršljenovi ihtosaurusa šonisaurusa. Ta životinja, koja je bila velika kao prosečan autobus, živela je pre 250 do 200 miliona godina, pa je, prema njegovim tvrdnjama, moguće da ju je ubilo mnogo veće morsko biće koje se posle igralo kostima žrtve. Ta životinja je, kako je naglasio, džinovski glavonožac.To i nije toliko čudna teorija jer i moderni oktopodi umeju da se igraju kostima životinja koje pojedu, a neke džinovske vrste ovih životinja umeju da se sukobe s kitovima.- Poigravanje kostima verovatno je dokaz inteligencije glavonožaca. Raspored kostiju dokaz je da ih je neko inteligentno biće tako rasporedilo, jer se takav raspored ne javlja u prirodi. A to biće moralo bi da bude mnogo veće od ihtosaurusa - kaže Mekmenamin.Novo otkrićeNaravno, drugi naučnici su to nazvali posrednim dokazima. To nije sprečilo Mekmenamina da nastavi potragu i sad tvrdi da je na mestu pronalaska čudno raspoređenih pršljenova našao i nešto više - fosil kljuna glavonošca.- Ovo je poruka iz prošlosti. Fosil je dokazao da je bilo džinovskih glavonožaca u blizini pronađenog fosila ihtosaurusa - tvrdi Mekmenamin.Ipak, ima i onih koji se ne slažu s tim tvrdnjama.- Nema potrebe uvlačiti krakena u ovu priču. Sve se može objasniti i na manje egzotičan način - rekao je Dejvid Fastovski, paleontolog s Univerziteta Rod Ajlend.On tvrdi da su dokazi i dalje nedovoljni.
O krakenu- Prema legendama, ovo džinovsko morsko čudovište bilo je dugo od 20 do 60 metara- Lutalo je morima blizu Norveške i Grenlanda- Bio je sposoban da uništi bilo koji brod i često je napadao moreplovce- Osim u skandinavskoj mitologiji, pojavljivao se i u drugim mitologijama primorskih naroda - na Karibima su ga zvali luska, u Rimu polip- Mit je inspirisao mnoge pisce, a možda je najpoznatija priča ona o džinovskoj lignji u romanu „20.000 milja pod morem“
