Najnovije vesti

NEVEROVATNO: Hidre mogu da žive i do 1.400 godina

Dugovečnost polipa fascinirala naučnike

NEVEROVATNO: Hidre mogu da žive i do 1.400 godina

Tech
Ove životinje u stanju su da regenerišu delove strukture koje su izgubile, a mogu da prežive čak i ako ostanu bez nervnog sistema

LION - I Metuzalem bi im pozavideo.Slatkovodni polipi poznati kao hidre (Hydra magnipapillata) mogu u laboratorijskim uslovima da žive i 1.400 godina, što je od tri do sedam životnih vekova najdugovečnijih životinja, tvrde naučnici.Skoro besmrtneNedavno je u poznatom naučnom časopisu Nejčer objavljeno istraživanje grupe naučnika o različitim efektima koje starenje ima na nekoliko desetina različitih organizama. Naravno, neka bića stare s više dostojanstva, a neka s manje, ali neočekivano je bilo otkriće da nijedna grupa životinja ne stari bolje od hidre.Još od 1998. biolozi su pretpostavljali da bi mala bića s pipcima mogla neodređeno dugo da odlažu starenje i da su potencijalno besmrtna. Naravno, hidre nisu besmrtne, ali jesu izuzetno dugovečne. Zahvaljujući konstantnom obnavljanju starih ćelija, na čija mesta dolaze mlađe zamene nastale od matičnih ćelija, naučnici pretpostavljaju da bi u kontrolisanim laboratorijskim uslovima pet odsto populacije vrste polipa Hydra magnipapillata bilo u stanju da živi duže od 1.400 godina. Veoma bitan faktor jeste i njihova sposobnost regeneracije. Hidre su u stanju da potpuno regenerišu delove strukture koje su izgubile, štaviše one su jedina vrsta koja može da preživi i da se normalno razmnožava ako ostane bez nervnog sistema.Naučnici polažu velike nade u to da bi potencijalna besmrtnost hidri mogla da se dovede u vezu sa starenjem ljudi. Ukoliko bismo bili u stanju da bolje razumemo njihov način funkcionisanja, možda bi to bio korak ka otklanjanju efekata starenja kod ljudi.Školjke Takođe, postoje i druge izuzetno dugovečne vrste životinja koje bi mogle da budu od koristi pri istraživanjima. Zanimljivo je da vrsta školjke, okeanski kuahog, koja se nalazi u vodama severnog Atlantskog okeana, pokazuju znake izuzetne dugovečnosti. Neki članovi ove vrste u stanju su da žive skoro 500 godina, jedan primerak uhvaćen blizu Islanda davne 1868. godine bio je star 374 godine.RekorderiGrenlandski kit, koji je rasprostranjena i česta vrsta u vodama Arktičkog mora, severnog Atlantika i Pacifika, u stanju je da doživi duboku starost od 211 godina. Crveni morski jež koji živi na kamenitom morskom dnu od Aljaske do Kalifornije živi oko 200 godina, u proseku oko 25 godina duže nego velike kornjače sa Galapagosa, koje su poznate po svom dugom životnom veku.

Najdugovečnije životinje1. Hidra (Hydra magnipapillata) - 1.400 godina2. Okeanska školjka kuahong (Arctica islandica) - 400 godina3. Grenlandski kit (Balaena mysticetus) - 211 godina4. Grubuka kamena riba (Sebastes aleutianus) - 205 godina5. Crveni morski jež (Strongylocentrotus franciscanus) - 200 godina6. Kornjače s Galapagosa (Chelonoidis nigra) - 177 godina7. Kraljevski crveni smuđ (Sebastes borealis) - 157 godina8. Jezerska jesetra (Acipenser fulvescens) - 152 godine9. Aldabranska džinovska kornjača (Aldabrachelys gigantea) - 152 godine10. Atlantski narandžasti smuđ (Hoplostethus atlanticus) - 149 godina

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...