ŽENEVA - Mesto na kojem nastaje tehnologija budućnosti.Evropski centar za nuklearna istraživanja (CERN) najveća je laboratorija na svetu. Nalazi se na granici Švajcarske i Francuske i mesto je na kojem je rođen internet i proizveden antivodonik, otkriveni W i Z bozoni, kao i čuveni Higsov bozon ili „božja čestica“. Među više od 10.000 naučnika, koji u CERN dolaze iz svih delova Evrope, ima i oko 30 srpskih naučnika. Mnogi od njih rade upravo na najvažnijim eksperimentima i učestvovali su u otkrićima koja su menjala fiziku, a novinar Kurira je, zahvaljujući Centru za promociju nauke, imao priliku da obiđe CERN i upozna te naučnike.Velika kameraDragoslav Lazić Laza, Predrag Milenović Peđa i Nebojša Smiljković Boki neki su od srpskih naučnika koji rade na kolaboraciji CMS, jednom od dva detektora koji su otkrili „božju česticu“.- Ceo ovaj eksperiment može se smatrati velikom kamerom koja mora biti sposobna da 40 miliona puta u sekundi slika sliku, ali ne kao foto-aparat koji hvata sve fotone, već mora da uhvati sve čestice koje se mogu stvoriti u sudaru protona i da ih zapiše u tri dimenzije. Zbog toga je neophodno imati strahovito složen uređaj kao što je ovaj detektor - objašnjava Milenović.Lazić dodaje da rade na sudaranju snopova čestica i pokušavaju da registruju sve proizvode tih sudara.Milenović kaže da je proces koji je najviše proslavio Veliki sudarač hadrona (LHC) - stvaranje Higsovog bozona - veoma redak.Previše podataka- Na svakih 15 miliona sudara proizvede se jedan Higsov bozon. Da bismo došli dotle, godišnje dobijamo nekoliko desetina petabajta. Najveći problem je upravo kako skladištiti i analizirati toliko podataka - kaže on.Sva trojica ponosna su na detektor, u čijem stvaranju su i učestvovali. Smiljković je i jedan od onih koji su osmislili veliki deo eksperimenta.Iako je LHC trenutno isključen zbog remonta, i dalje se radi na eksperimentima.- Glavni cilj ulaska Srbije u CERN nije samo nauka već i mogućnost da se naša industrija uključi u sve raspoložive poslove, od najobičnijih nabavki do različitih građevinskih poslova. Nekoliko naših kompanija je poslednjih nekoliko godina odradilo važne poslove za CERN - kaže Milenović.Srpski pečatSrba ima i na kolaboraciji ATLAS, jednom od dva velika detektora. Tu su, između ostalih, Nenad Vranješ, njegova supruga Marija Vranješ Bogosavljević i Nikolina Ilić. Sve troje zaposleni su na stranim univerzitetima i institutima.- ATLAS je eksperiment opšte namene. Za razliku od CMS, ovaj detektor je napravljen na površini, pa tek onda spušten 100 metara pod zemlju. Zanimljivo je da je poslednji deo, takozvani mali točkovi, izrađen u Srbiji, u jednoj firmi iz Železnika koja više ne postoji - kaže Vranješ.On dodaje da CMS i ATLAS rade isti posao, ali su različito dizajnirani.- Akcenat je stavljen na različite stvari. Na primer, CMS mnogo bolje meri energiju čestice, a ATLAS položaj. Zbog toga su tu da međusobno kontrolišu podatke, ali i da se dopunjuju - kaže Vranješ.
Strah od namagnetisanih viljuškiNaučnici kažu da se stanovnici sela ispod kojih se prostire LHC nisu mnogo plašili da će uključivanje kolajdera dovesti do stvaranja crne rupe, ali da ipak postoji neka vrsta straha zbog eksperimenata.- Sećam se da sam jednom išao na pijacu i sreo prijatelja iz jednog od okolnih sela. Kako smo se družili, pozvao sam ga da sa mnom svrati do kantine CERN da popijemo pivo. Međutim, u kuhinji CERN kašike, viljuške i noževi skupljaju se magnetima, pa su namagnetisane. Kad smo seli da se opustimo, viljuške su poletele jedna ka drugoj i on je odmah ustao kao oparen i rekao: „Idem ja kući“ - priča Nebojša Smiljković Boki.
InformatikaOVDE JE ROĐEN INTERNETJedan od najpraktičnijih rezultata rada naučnika u CERN jeste internet. U ovom centru nastala je svetska mreža (world wide web), i to kao deo projekta ENQUIRE, koji je trebalo da povezuje naučnike. U aprilu 1993. godine objavljeno je da je svetska mreža besplatna i otvorena svim korisnicima.
RekorderiNAJHLADNIJE, NAJPRAZNIJE, NAJTOPLIJEArno Marsolje, šef pres-službe CERN, kaže da je centar po mnogo čemu jedinstven.- Veliki sudarač hadrona je najbrže trkalište na svetu jer protoni idu skoro brzinom svetlosti. Oni su u stanju da obiđu krug od 27 kilometara za sekundu. Zbog različitih karakteristika, LHC je najpraznije mesto u Sunčevom sistemu jer je vakuum jednak vakuumu u međuzvezdanom prostoru. Takođe, LHC je najhladnije mesto na svetu, jer je temperatura svega dva stepena viša od apsolutne nule. Ipak, kada dođe do sudara protona, temperature su više nego u jezgru Sunca, tako da je LHC istovremeno i najtoplije mesto u svemiru - kaže Marsolje.
Praktična otkrića
Napredak medicine
Arno Marsolje kaže da CERN ima i najveći kompjuter na svetu.- U stvari, distribuirali smo računare širom sveta i povezali ih. Tako smo dobili veoma moćan računar. Sve to nam je potrebno kako bismo tragali za tamnom materijom, za koju znamo da postoji, ali ne možemo da je vidimo, kao i za antimaterijom, koja je otkrivena i proizvedena. Svako ko se pita zašto je to bitno za obične ljude, trebalo bi da zna da su u CERN tokom eksperimenata razvijene mnoge tehnologije. Primera radi, akceleratori se danas koriste u bolnicama čak i za lečenje kancera, detektori se takođe koriste u bolnicama, a zahvaljujući antimateriji, razvijen je i PET skener - kaže Marsolje.
Osnivači CERN
Potpis Pavla Savića
Kad je 1954. godine osnovan Evropski centar za naučna istraživanja, tadašnja Jugoslavija bila je jedna od država osnivača. Zbog toga se u CERN i danas čuva osnivačka povelja na kojoj je potpis čuvenog naučnika Pavla Savića. Nažalost, Jugoslavija je istupila iz projekta 1961, a tek 2001. je Srbija počela da se uključuje u rad u centru.
