Jedini naučnik 20. veka po kome je nazvana neka fizička jedinica je Nikola Tesla. Ipak, Tesla nikada nije dobio Nobelovu nagradu. Zašto?
Po Tesli je nazvan i jedan krater na Mesecu, ali nikada nije dobio Nobelovu nagradu iako se njegovim mogu smatrati otkrića elektrona, rendgenskih zraka, radio-veze, radara, lasera... Teslini radovi bili su prethodnica mnogih velikih fizičkih otkrića za koja su drugi kasnije dobili Nobelovu nagradu.
"Tek 1937. Tesla je bio predložen za Nobelovu nagradu, ali je dobio samo jedan glas od mogućih 38. Ipak, Tesla ovih dana vaskrsava kao najzanimljiviji naučnik našeg i budućeg doba. U tom svetlu treba posmatrati i njegova otkrića za koje su Nobelove nagrade dobijali drugi", kaže profesor dr Velimir Abramović, jedan od najboljih poznavalaca Teslinog dela.
Nobelovih nagrada za originalno Teslina otkrića, smatra hrvatski akademik Vladimir Par, bilo je najmanje deset, od kojih su najvažnije otkriće elektrona i otkriće rendgenskih zraka za koje će i biti dodeljena prva Nobelova nagrada za fiziku 1901. godine Vilhemu Konradu Rendgenu.
Tesla je prvi otkrio te nove zrake, ali je zakasnio sa objavljivanjem saznanja jer je obnavljao laboratoriju koja je izgorela u požaru početkom 1895. Krajem te godine, Rendgen će ga preduhitriti i objaviti da je otkrio istu vrstu nepoznatog zračenja. 
"Nikola Tesla je 1891. obznanio rezultate svojih eksperimenata sa električnim pražnjenjem u vakuumskoj cevi, protumačivši ih ispravno kao delovanje električno nabijenih čestica. Džozefa Džon Tomson u ponovljenim ogledima dokazuje da postoje naelektrisane čestice kakve je Tesla opisao. Nazvao ih je elektronima i okitio se Nobelovom nagradom", objašnjava profesor dr Abramović.
Rat struja Za argument da je naizmenična struja praktičnija, bezbednija i isplativija, Tesla će pridobiti Džordža Vestinghausa i 1888. potpisati ugovor o proizvodnji generatora i motora naizmenične struje na veliko. Edison, pobornik jednosmerne struje, neće birati sredstva da omalovaži uspeh novog otkrića. Rat struja okončan je 1893. kada je u Čikagu priređena sveelektrična svetska izložba na kojoj je pobedila Vestinghausova kompanija.
O Tesli i EdisonuTesla je u Njujork stigao 1884. sa željom da pronađe finansijere za svoje projekte. Postao je pomoćnik Tomasa A. Edisona i ubrzo je dobio ponudu - ako uspe da rekonstruiše i redizajnira generator za jednosmernu struju, dobiće 50.000 dolara. Nakon godinu dana predanog rada uspešno je završio posao, a kada je zatražio novac Edisonu, on mu je odgovorio: “Tesla, vi ne razumete američki smisao za humor”. Tada je s njim prekinuo saradnju.
Da je postao nobelovac...Da je Tesla postao nobelovac, šta bi se promenilo u njegovom životu i radu?- Nobelova nagrada fokusirala bi pažnju naučnih krugova na Teslu i omela bi ga u stvaralaštvu. Bio bi prinuđen da gubi vreme i snagu na javnu odbranu svojih ideja i rezultata. Ovako je punih 38 godina radio sam, za budućnost. U prilog ovome govori i činjenica da ni sam Albert Ajnštajn, nakon dobijanja Nobelove nagrade za objašnjenje foto-efekta 1921. nije više ništa značajno otkrio - kaže profesor dr Velimir Abramović.
