Žrtvovanja ljudi su kod Maja imala važnu ulogu. Jedan od najkontroverznijih načina jeste vađenje srca - dok ono još uvek kuca, prenosi Nacionalna geografija.
Uklanjanje srca je bilo najčešći način davanja žrtve u postklasičnom periodu (od 900. do 1524. godine), a Maje su za ovakvo žrtvovanje saznale od Asteka iz današnje Meksičke doline.
Ovaj neobičan ritual obično se sprovodio u dvorištu hrama i na vrhu piramide (hrama). Žrtva bi obično ostala bez odeće i bila je obojena u plavo, jer je ova boja simbolisala sam čin žrtvovanja. Na glavi bi nosila ukras za glavu oštrog vrha.
Četiri osobe koje su predstavljale boga Ćaka postavile bi žrtvu preko ispupčenog kamena koji je gurao grudi žrtve nagore. Potom bi lice koje se u spisu biskupa Dijega de Lande Relación de las cosas de Yucatán naziva "nakom" nožem za žrtvovanje izvadilo žrvtino srce, a zatim ga dodalo ga svešteniku ("ćilanu"), koji bi razmazivao krv po slici božanstva kojem je hram posvećen.
U zavisnosti od toga zbog čega se i gde ritual izvodi, ponekad bi telo bilo bačeno niz piramidu, gde bi sveštenikovi pomoćnici odrali kožu žrtve - sa svih delova tekla izuzev ruku i nogu.
"Ćilan" bi nakon toga ponekad skidao sa sebe ruho pripremljeno za ovaj obred i oblačio žrtvinu kožu, a potom izvodio ritualni ples kojim se slavi ponovno rađanje života. Nije bio redak slučaj da ratnici pojedu delove tela žrtve. Što se tiče preostalih delova tela - ruku i nogu, "ćilan" je nosio ove kosti žrtve kao trofej.
Arheološka istražianja pokazala su da je ovakav način žrtvovanja započet još u klasičnom periodu (od 250. do 900. godine).
