Zašto nam škljocanje zglobova izaziva artritis? Zašto sluz pozeleni? To su samo neka pitanja na koja ćete naći odgovor u novoj knjizi naučnika Grega Brauna i Mičela Mofita, "AsapSCIENCE: Answers to the World’s Weirdest Questions, Most Persistent Rumors, and Unexplained Phenomena".Knjiga je bazirana na njihovom Jutjub kanalu na kom imaju 4 miliona pretplatnika na njihove video snimke, zahvaljujući čemu Asap Science koji ima milionske klikove, a njihova zanimljivo interpretirana objašnjenja i knjigu čine neodoljivom za čitanje.U knjizi, naime, nude odgovore na najčudnija svetska pitanja, najukorenjenije tračeve i ono za što većina ljudi misli da je reč o neobjašnjenim fenomenima.
Da li je pucketanje zglobovima loše?
Naše kosti povezane su ligamentima, a mesto gde se kosti sreću su zglobovi. Kada pucketate prstima, vi rastežete zglob i gurate kosti jednu od druge.Kako su kosti više razmaknute, prostor unutar zgloba se povećava, a pritisak se smanjuje. Zglobovi kao koleno, lakat i prsti sadrže tečnost koja ih podmazuje da se smanji trenje.Smanjeni pritisak u zglobovima stvara gasove u zglobnoj tečnosti, kao ugljenik dioksid koji žuri da ispuni prošireni prostor stvarajući mehuriće. Kada zglobove previše rastežete, pritisak je tako slab da mehurići nestaju, stvarajući zvuk pucketanja.Gasovima treba 10 do 30 minuta da se otope u tečnosti pa zato ne možete odmah da pucketate prstima nakon što ste to jednom učinili. Iako nema dokaza da pucketanje prstima izaziva artritis, misli se ipak da je učestalo puckanje zglobovima prstiju presnažan pritisak i oštećuje tkivo zgloba.
Zašto svetlost izaziva kihanje?
Mnogi ljudi pate od napada kijanja izazvanog izlaganjem jakom svetlu, a to je pojava poznata pod imenom foto efekat kijanja.Smatra se da je je to signal optičkog živca koji se nekako prekrštava sa živcem trigeminusom koji kontroliše mnoge delove lica, oči i kapke, čelo, skalp, obraze, zube, bradu, vilicu i spljno uvo. Ova mreža uzbunjuje centar za kijanje u donjem delu mozga koji pokreće kijanje.Mozak javlja signal mišićima lica, ždrela i prsa koji su povezani i izazivaju kijanje.To se događa da bi se eliminisao eventualni iritant u nosu. A u slučaju jakog svetla, živac trigeminus pogrešno informiše mozak da se radi o smetnji u nosu, a ne u očima. Zbog toga kijamo.
Trebamo li da koristimo alarm za buđenje?
Upotreba alarma za buđenje više šteti nego što koristi. Normalno, jedan sat pre nego što se probudite, telo počinje da se priprema za buđenje. Podiže se telesna temperatura, san postaje plići, a hormoni, kao dopamin i kortizol, počinju da se luče, dajući nam energiju da započnemo dan.Problem sa alarmom je taj što on remeti ciklus spavanja i prekida ove procese, naročito ako nemate pravilan red spavanja. Alarm počinje da pišti, a telo nam nije spremno. Ovo omamljeno stanje zove se inercija sna, a što je bio dublji stadijum sna to je inercija jača. Kad ugasite alarm, telo će možda opet restartovati ciklus spavanja i ući u dublji stadijum sna. Pa umesto da pripremi telo za ustajanje, ide u suprotnom smeru. Zbog toga vas drugi alarm može činiti još umornijim jer ste se probudili iz dublje faze sna.Rešenje je da pokušate da usvojite što pravilniji raspored spavanja. Ustanite svaki dan u isto vreme, uključujući i vikende. Posle nekoliko nedelja telo će prihvatiti raspored, a vi ćete manje trebati alarm.
Zašto kafa uzrokuje neprijatan miris iz usta?
Postoji više od 500 bakterija koje naša usta smatraju svojim domom.Ove bakterije razgrađuju ostatke hrane i oslobađaju sumpor, poznat po mirisu trulih jaja. Kao kad vam mleko dugo stoji u frižideru, bakterije počinu da razgrađuju proteine i oseća se kiselkasti miris.Određena hrana stimuliše rast bakterija više od drugih vrsta hrane. Hrana sa puno proteina kao mlečni proizvodi, meso i riba mogu da se razgrade u nestabilne komponente sumpora dok sredstva kao alkohol i cigarete koja isušuju usta učine idealnu okolinu za bujanje bakterija.Kafa stvara kiselu i ,potencijalno, šećerom bogatu okolinu, obe stvari koje pogoduju razmnožavanju bakterija. Neka hrana koja ima intenzivan miris kao što je to beli luk već ima komponente sumpora koje se otpuštaju u naš krvotok. Putuju do pluća i u pore tela pa ih izdišemo ili isparavamo.
Zašto sluz pozeleni?
Zdrav nos pumpa oko pola litre sluzi dnevno. Ona se sastoji uglavnom od vode i belančevina, ugljenohidrata i soli. Uloga joj je da hvata sitne čestice prašine, prljavštine i bakterija te prevenira infekcije. Kad su uhvaćene ove čestice izbacujemo kijanjem, izduvavanjem nosa ili se češće uništavaju u želucu.Većina se uništi u želucu zbog miliona sitnih dlačica u nosnim putevima koje guraju sluz otpozadi ždela da ih progutamo, pa želudac uništava neželjene posetioce.Virus prehlade prodire u membrane sluzi. Telo odgovara upalom stanica sluzi, pumpajući više krvi u nos i propuštanjem više vode kroz stanice čineći da nam curi nos. Istovremeno se šalju leukociti da napadnu viruse snažnim sredstvima ili da ih potpuno progutaju. Ako je sluz zelena, to je zbog gvožđa u enzimima sluzi.Ti enzimi imaju antiseptički učinak i to su isti enzimi koje vasabiju, japanskom začinu, daju zelenu boju. Vasabi je izvorno upotrebljavan da se unište bakterije u sirovoj hrani.
Zašto ne mogu svi da imaju velike mišiće?
Svako od nas ima granicu u veličini mišića. Mišići su pod kontrolom belančevine miostatin koja određuje koliko mišići mogu da narastu.Taj je limit za svakoga različit, u zavisnosti od količine miostatina. Kad mišić dosegne limit, miostatin preventira dalji rast. Niže količine miostatina znače veće mišiće. Miostatin je razlog zašto neki ljudi lako postignu velike mišiće, a drugi se muče.
Zašto osećamo trnce?
Da li vam se ikad desilo da dok satima gledate TV ili igrate Plej Stejšn prekrštenih nogu, da vam počne bolno trnjenje. To se događa zbog prometnog čepa u porukama koje vaš nervni sistem šalje gore dole.Kada prekrstite noge ili spavate na ruci, prekidate cirkulaciju krvi prema određenim živcima. Mozak oseća da mu nedostaje komunikacija sa živcem pa povećava aktivnost, stvara trnjenje.
Ovo rešavate pomeranjem pritiska da omogućite krvi da stigne do živca. Ponekad ovi trnci mogu da znače veći zdravstveni problem pa pitajte doktora da vas pregleda.
Šta muškarce čini dlakavim?
Možda će vas iznenaditi da ljudi imaju sličan broj folikula dlake koje im pokrivaju telo, kao i primati.Razlog što se mi činimo manje dlakavi je taj što je većina naših dlaka tanka i neprimetna. Misli se da je to zato što su naši preci morali da idu sve dalje po hranu, u toplije krajeve pa su debele, jake dlake postale teret.I žene i muškarci imaju isti broj folikula kose. Muškarci imaju više terminalnih dlaka, to je duža gruba dlaka na glavi i u pubičnoj zoni. Na muškarcima , dlake mogu da rastu i na prsima, leđima, prstima i u ušima.Žene pak imaju mekše dlake koje su finije i manje vidljive. Razlog je možda seksualna selekcija. Dlakava prsa možda znače zdrave i primamljive ženske primerke ali muškarci više vole žene sa manje dlaka jer se čine mlađima i zdravijima kao u doba kad su rađale.
Kako sladoled izaziva glavobolje?Da li je moguće da blaženstvo ukusa sladoleda ili ledenog napitka može da bude narušeno iznenadnom glavoboljom? To obično traje dvadesetak sekundi i pojavljuje se u času kad hladni sastojak dotakne nepce. Kada jedete sladoled, kapilari u nepcu se stisnu. To je normalan odgovor tela na hladnoću.
Telo pokušava vitalne organe da održi toplima.Ipak to nije uzrok boli, nego dodatna krv koja krene prema mozgu da ga sačuva toplim povećavajući pritisak u lobanji, a to vodi glavobolji. Kad progutate ono što vam je ohladilo nepce, kapilari u ustima se opet munjevito brzo rašire, potencijalno izazivajući još jaču bol.
(Telegram.hr)
