“I… što ja uopšte radim ovde?” Čak se i onima najbistrijeg uma dogodilo da razmišljamo o ovome nakon što smo ušli u neku prostoriju s određenom svrhom na umu – uzeti nešto, možda? – samo da bi se potpuno blokirali čim bi prošli kroz vrata. A izgleda da su upravo vrata, tj. prolazak kroz njih krivi za te čudne rupe u pamćenju.“Ulazak ili izlazak kroz vrata služi umu kao ‘graničnik’, sredstvo za razdvajanje epizoda aktivnosti koje se potom arhiviraju u memoriju”, kaže istraživač Gejbrijel Radvanski, psiholog na Univerzitetu Notr Dam. “Prisećanje o odluci ili radnje počinjene u drugoj prostoriji je teško jer je već kategorizovana u drugu ‘datoteku'”.U našem umu, kao i u filmovima, prelaz preko praga označava kraj scene.Takvo objašnjenje rezultat je serije eksperimenata koji su ispitivali vezu između pamćenja i raznih načina hodanja po kući.Radvanski je prvo dao grupi ispitanika u testu zadatak da izaberu jedan predmet s jednog stola i da ga zamene za drugi predmet u drugoj sobi. Zatim je poslao drugu grupu da izvode iste zadatke između stolova koji su bili jednako udaljeni, ali u istoj prostoriji.
Ah, ta vrata…Razlika u rezultatima dve grupe bila je dovoljno velika “da provozate kamion kroz nju”, izjavio je Radvanski, “ljudi bi dva do tri puta češće zaboravljali šta su trebali da urade nakon što bi prošli kroz vrata”. To je sugerisalo da vrata deluju kao mentalni blok i utiču na našu sposobnost da povratimo sećanja formirana na nekom drugom mestu.Otkriće se pokazalo istinitim i kada su ispitanici testova prolazili kroz virtualni prostor, kao i kada su se kretali pravim svetom.Ali da li je baš prolazak kroz vrata ono što prouzrokuje blokade pamćenja, ili se jedostavno radi o tome da više nismo u istom okruženju u kom smo bili kada smo naučili naš zadatak. Da bi to otkrio, Radvansi je zatražio od dobrovoljaca da još jednom izvrše zadatak zamene predmeta, ali ovog puta su trebali da prođu kroz nekoliko vrata koja su ih dovela do sobe u kojoj su počeli. Ispalo je da ih je pamćenje izdalo jednako kao i pre, ako ne i gore.
Mentalni graničnici“Kada bi prošli kroz nekoliko vrata, postotak grešaka se povećao. To sugeriše da sam čin prolaska kroz vrata, a ne činjenica da smo u različitom okruženju, ubija pamćenje”, rekao je Radvansi.Zašto se to događa?“Krećemo se kroz svet koji je jako dinamičan da bi mogli lakše da se nosimo s njim mi usitnjavamo stvari”, kaže Radvanski.Naučnici su počeli da snimaju mozgove ljudi koji prolaze kroz vrata i tek sada počinju da slažu sliku kako tačno mozak vrši tu funkciju.Mentalni graničnici su korisni jer nam pomažu da organizujemo naše misli i pamćenja. Ali kad pokušavamo da se setimo one stvari koju smo hteli da uradimo ili uzmemo… ili možda da nađemo...mogu da idu na živce.“Mislim da su arhitekti zainteresovani u ovo istraživanje jer žele da dizajniraju bolji i funkcionalniji prostor. Na primer, trebaće razmotriti gde sve trebate vrata, a gde ne”, zaključuje Radvanski.
(Livescience)
