USPON VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Gugl AlfaGo pobedio profesionalnog igrača najkompleksnije igre na svetu

Ovaj presedan smatra se za jedan od najvećih izazova koje je neka mašina zadala čoveku. Ali sada, po prvi put, kompjuterski program pobedio je profesionalnog igrača kineske igre "Go". Niko nije očekivao da će se ovaj poraz dogoditi, bar ne u narednih 10 godina.

"Go" je, ipak, kompleksnija igra od šaha sa mnogo većim brojem potencijalnih poteza, tako da su se eksperti iznenadili kada su saznali da su kompjuterski inženjeri pronašli svitu algoritama veštačke inteligencije koji su naučili kompjuter kako da pobedi najboljeg evropskog igrača.

Program, po imenu "AlphaGo", pobedio je evropskog šampiona Fana Huia sa velikih 5:0 u meču koji se odigrao oktobra prošle godine, ali je tek sada otkriveno u naučnoj studiji pokreta i algoritama koja je objavljena sinoć u magazinu "Nature". Meč protiv trenutnog svetskog šampiona igre "Go", Lia Sedolija iz Južne Koreje, zakazana je za mart.

Ovo je prvi put da je kompjuter pobedio profesionalnog "Go" igrača na tabli pune veličine bez ikakvih hendikepa ili prednosti na bilo čijoj strani", rekao je Demis Hasabis iz Guglovog centra za veštačku inteligenciju "DeepMind" u Londonu, koji je učestvovao u pisanju programa.

"Go je verovatno najkompleksnija društvena igra koju ljudi igraju. Postoje više konfiguracija table nego što postoje atoma u univerzumu. Na kraju, 'AlphaGo' pobedio je 5:0, bio je snažniji nego što smo očekivali. 'AlphaGo' je sam sebi otkrio većinu šablona i pokreta koji su potrebni da se igra 'Go'. 'Go' se smatra za jednu od najpodobnijih igara za istraživanja vezana za veštačku inteligenciju. Za nas je ovo neodoljiv izazov", rekao je Hasabis.

Kompjuterski šah programi rade tako što analiziraju svaki mogući pokret na tabli, ali ovo je relativno jednostavno kada postoje oko 20 mogućih za svaku fazu igre. U igri "Go", ipak, postoji oko 200 mogućih poteza, koji znatno otežavaju zadatak pisanja 'pobedničkog' programa.

"Proces razmišljanja mašine nije usiljen, već je sličan ljudskoj imaginaciji. U igri "Go" nam je potrebna ova kompleksna i intuitivna mašinerija za koju smo ranije mislili da je moguća samo u ljudskom mozgu", rekao je Dejvid Silver iz Guglovog centra "DeepMind", glavni autor studije.

"AlphaGo koristi dve neuronske mreže koje paralelno sarađuju jedna sa drugom. 'Mreža vrednosti' procenila je pozicije crnih i belih delića ili "kamenčića" na tabli, dok je "politička mreža" birala poteze bazirane na kontinuiranom učenju ljudskih poteza i "školskih" poteza koji su memorisani u kompjuteru", rekao je Silver.

"Ljudi mogu odigrati možda hiljadu partija godišnje, a 'AlphaGo' može odigrati milion dnevno. Zbog ogromne procesorske moći 'AlphaGo' bi mogla dostići nivo koji je trenutno nama nezamisliv", kaže Silver.

U testovima protiv drugih kompjuterskih programa za igru Go na tržištu, "AlphaGo" je od 500 partija pobedila sve sem jedne, pa čak i kada su drugim programima zadate prednosti sa već postavljenim "kamenčićima". Silver kaže da su neuronske mreže uspele da prouče datu situaciju, za razliku od drugih algoritama.

"Ova mašina uči u ljudskom maniru, ali joj je i dalje potrebno dosta vežbe. Mora da odigra još mnogo igara da bi dostigla takvu sposobnost učenja koju ljudi dostignu nakon samo nekoliko igara", kaže Silver.

Svetski šampion Li Sedol rekao je da se raduje izazovu u martu. "Čuo sam da je Guglova veštačka inteligencija 'DeepMind' iznenađujuće jaka i da postaje sve bolja, ali ja sam uveren da ću pobediti", rekao je.

"Pre ovog meča, ni najbolji kompjuterski programi nisu bili dovoljno dobri kao najbolji amaterski igrači, a ja sam i dalje očekivao da će proći bar 10 godina pre nego što će neki program uspeti da pobedi najboljeg ljudskog igrača, sada izgleda da je to neminovno", rekao je Džon Dajmond, predsedik britanske Go asocijacije.

Pravila ove igre su jednostavna. Dva igrača, jedan beli, jedan crni, počinju igru na praznoj tabli, na kojoj postavljaju bele i crne “kamenčiće”, jedan po jedan. Kamenčići se postavljaju na tačkama gde se linije ukrštaju (ne na praznim poljima), a svaka ukrsnica predstavlja jedan bod. Odigrani potez nije moguće povući, svaki kamen ostaje na poziciji na koju je postavljen. Cilj je osvojiti što veću teritoriju, ali ujedno i odbraniti svoju jer je moguće ‘pojesti’ protivnikov kamenčić tako što ćete ge okružiti svojim kamenjem, pa neće imati gde više da se širi.

(Independent)