icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

KATASTROFA U NAJAVI: Zemlja je na samrti!
Foto: Printscreen

ALARM: UPOZORENJE 16.000 NAUČNIKA

KATASTROFA U NAJAVI: Zemlja je na samrti!

Tech

Klimatske promene, nekontrolisana seča šuma, manjak pijaće vode, istrebljenje životinjskih vrsta i porast ljudske populacije biće kobni

LONDON - Planeta Zemlja je na samrti, a opstanak ljudske vrste ugrožen je negativnim trendom u brojnim oblastima koji je konstantan od 1992. godine, navodi se u alarmantnom upozorenju 16.000 naučnika iz celog sveta.


Originalno upozorenje sastoji se iz pisma koje je 1992. potpisalo 1.500 naučnika, a u kome se navodi da će ljudski uticaj na život na Zemlji dovesti do očaja i nepovratnog zagađenja planete.


Kobne činjenice


Danas je, međutim, novo upozorenje potpisalo 16.000 naučnika iz 184 zemlje, među kojima je većina živih osvajača Nobelove nagrade u svim kategorijama, i gde se navodi da će za Zemlju biti kobne klimatske promene, nekontrolisana seča šuma, manjak pijaće vode, istrebljenje životinjskih vrsta i porast ljudske populacije.


Sve pretnje iz 1992. godine su se pogoršale. Naučnici upozoravaju da su ljudi pokrenuli šesto masovno izumiranje na Zemlji u poslednjih 540 miliona godina, pri čemu će većina sadašnjih životinjskih i biljnih vrsta biti uništena ili dovedena na ivicu postojanja do kraja ovog veka.

foto: Printscreen


Dugoročne posledice


- Jedini spas je u tome da ljudi jedu manje mesa, imaju manje dece, koriste manje konvencionalne i više zelene energije kako bi se Zemlja sačuvala. Sami smo ugrozili svoju budućnost. Neki će osporiti ove navode, ali naš posao je da analiziramo podatke i upozorimo na dugoročne posledice - rekao je profesor Vilijam Ripli sa Univerziteta u Oregonu.


U istraživanju su korišćeni zvanični podaci država, humanitarnih organizacija i individualnih istraživanja.

 

Kurir / E.K.

 

Foto: Printscreen

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.