Najveći naučni projekat današnjice, izgradnja Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora (ITER) na jugu Francuske, dopola je završen.
Cilj projekta vrednog 20 milijardi evra je da se dokaže da fuzioni reaktor može da proizvede više energije nego što potroši.
Zajednički poduhvat
Na izgradnji reaktora zajednički rade EU, SAD, Južna Koreja, Kina, Japan, Rusija i Indija. Iako se ove države po mnogo čemu nalaze na suprotnim stranama, ujedinila ih je želja da se reši hroničan nedostatak energije na našoj planeti. Stvaranjem takozvanog mini-Sunca u San Pol le Duransu nedaleko od Marselja taj problem bi trebalo da bude rešen.
- Projekat je ponovo na pravom putu posle nekoliko odlaganja. Očekujem da će superzagrevanje atoma vodonika u procesu poznatom i kao prva plazma početi 2025. godine - rekao je Bernar Bigo, generalni direktor ITER.
Plan je da ITER na utrošenih 50 proizvede čak 500 megavata snage. Kako bi došlo do fuzije, vodonična plazma će biti zagrevana do 150 miliona stepeni Celzijusovih, temperature koja je deset puta viša od temperature Sunčevog jezgra.
Prstenasti reaktor
Proces će se odvijati u prstenastom reaktoru, koji je okružen velikim magnetima. Oni ograničavaju da pregrejana jonizovana plazma dođe u dodir s metalnim zidovima reaktora. Plazma je toliko vrela da bi odmah istopila materijal koji se koristi za njeno čuvanje. Ovi magneti zadržavaju plazmu u magnetnom polju koje generišu kalemovi superprovodnici ohlađeni na temperaturu od minus 269 stepeni, što je blizu apsolutne nule (-273 stepena). Zahvaljujući tome, plazma vrelija od 80 miliona stepeni Celzijusa nikad ne dolazi u dodir sa zidovima komore u kojoj se nalazi.
Kurir / E.K.
Foto: Promo
