Na Jupiteru, najvećoj planeti Sunčevog sistema, moglo bi da bude života, navodi se u zaključku naučnika koji su analizirali podatke koje je poslala sonda Džuno, kao i snimke teleskopa sa havajskog vulkana Mauna Kaji i iz opservatorije "Kek". Naučnici veruju da su pomoću najvećeg infracrvenog teleskopa na svetu pronašli dokaze da u Velikoj crvenoj pegi na ovoj planeti 800 miliona kilometara udaljenoj od Sunca ima tragova vode.
Vodonik i kiseonik
Sonda "Džuno", koju je lansirala NASA, može da se spusti u Jupiterove oblake dublje od bilo kog tela koje je do danas čovek poslao do najveće planete Sunčevog sistema. Čak 99 odsto atmosfere ove planete sastavljeno je od vodonika i helijuma. Gordon Bjoraker iz NASA kaže da se meseci koji kruže oko Jupitera sastoje uglavnom od vode, pa je logično pretpostaviti da je "navodnjena" cela njegova okolina. Mate Adamkovič, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini, tvrdi da to može da znači i da na Jupiteru ima života.
RAZVOJ PLANETE Prvih milion godina Jupiter je snažno rastao, srastajući i s najmanjim telima s kojima se sudarao, pa je tako brzo stigao do mase 20 puta veće od Zemljine. Sledećih dva miliona godina s njim su se sudarala i veća tela, za šta je trebala veća energija, pa se otpuštalo više toplote, čime je Jupiterovo stvaranje bilo usporeno. Kada je napunio tri miliona godina, imao je 50 puta veću masu od Zemljine, ali uz znatno sporiji tempo rasta.
- Ako znamo da je Jupiter prebogat vodonikom, a sada je otkriven i kiseonik, to bi značilo da na planeti postoje sastojci za vodu. Tamo gde potencijalno ima tekuće vode ne može da se isključi mogućnost života - rekao je on.
Velika masa
Jupiter je gasoviti div koji je više nego dvostruko teži od svih drugih planeta Sunčevog sistema zajedno. Jupiter nije nastao od oblaka gasova i prašine koji su orbitirali oko mladog Sunca, sudarali se i srastali, pa su nastajale planete. Manja svemirska tela Jupiteru su davala masu, dok su mu veća davala energiju, a ne masu.
