Dron je kolokvijalni naziv za naoružani vojni bespilotni vazduhoplov i kod nas je odomaćeni naziv za bespilotne vazduhoplove koji se koriste u civilne svrhe, koje mogu biti privredne i sportsko-rekreativne.
Verovatno ste već i čuli da su i kod nas već neko vreme na snazi pravila koja regulišu ko može da upravlja bespilotnim vazduhoplovom i pod kojim uslovima. Ova pravila data su u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima. Kako ekspanzija ove visokotehnološke oblasti nije zaobišla ni nas, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je prepoznao potencijal u smislu mogućeg uticaja bespilotnih vazduhoplova na bezbednost vazdušnog saobraćaja na život, zdravlje i imovinu ljudi i krajem 2015. godine pokrenuo regulatorno uređenje ove oblasti. Na svetskom i evropskom nivou nema standardizovane regulative u ovom domenu već svaka država tu oblast uređuje samostalno. Upravo zbog toga u Evropskoj agenciji za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) se već duže vreme čine napori da se ova kompleksna i dinamična oblast reguliše na isti način u svim evropskim zemljama.
Pravila da se jasno odredi ko može da upravlja dronom i pod kojim uslovima su se nametnula kako u svetu tako i u evropi, samom činjenicom da je počeo da se beleži značajan porast broja događaja od značaja za bezbednost vazdušnog saobraćaja usled zloupotreba i neadekvatnog rukovanja bespilotnim vazduhoplovima. Na svu sreću ljudskih žrtava nije bilo ali je od strane stručne javnosti prepoznat rizik pojave ovakvih događaja.
Karakteristični vidovi zloupotrebe su upotreba bespilotnih vazduhoplova neposrednoj blizini velikih aerodrome namenjenih za međunarodni javni avio prevoz zbog čega se soabraćaj na njima momentalno obustavljao i štete su bile milionske.
Dozvola: Ko može da upravlja bespilotnim vazduhoplovom i pod kojim uslovima
Naša država je Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima regulisala upotrebu bespilotnih vazduhoplova i jasno je određeno ko njima može da upravlja i pod kojim uslovima.
Svako može da kupi bespilotni vazduhoplov, ali za njegovo korišćenje, potrebno je uskladiti se sa odredbama regulative na snazi, a to je Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima, koji se može naći na internet stranici Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
U osnovi Pravilnik predviđa da ljudi mogu ostvariti pravo da upravljaju bespilotnim vazduhoplovom ukoliko polože ispit iz poznavanja propisa predviđen Pravilnikom, ako su zdravstveno sposobni, kao i ako su ispunjeni ostali uslovi.
Zainteresovana osoba podnosi zahtev zahtev za polaganje teorijskog ispita iz poznavanja propisa. Tada se određuje termin i kandidat pristupa polaganju ispita.
Kandidat odgovara na 40 pitanja i ukoliko na 75% postavljenih pitanja odgovori tačno, dobija potvrdu o položenom ispitu koja omogućava legalno upravljanje bespilotnim vazduhoplovom, kada postaje operater bespilotnog vazduhoplova.
Pravilnik predviđa i da određene kategorije dronova moraju da budu registrovane u evidenciji koju vodi Direktorat, a što podrazumeva i obavezno osiguranje.
Za vršenje komercijalnih (privrednih) delatnosti, organizacija, odnosno operater su dužni da podnesu Direktoratu Izjavu o osposobljenosti kojom potvrđuju da će se držati odredbi Pravilnika i da će se bespilotni vazduhoplov koristiti na bezbedan način i održavati ga u skladu sa uputstvima proizvođača.
Za sportsko-rekreativne aktivnosti takva izjava nije potrebna.
Kada su ispunjeni uslovi da je operater položio ispit, da je zdravstveno sposoban, da je bespilotni vazduhoplov registrovan u Direktoratu i kada je izdat akt o prihvatanju izjave o osposobljenosti, tada se pristupa letenju.
U zavisnosti od vrste aktivnosti, željenog rejona letenja ili karakteristika vazdušnog prostora u kome je nameravano letenje, traži se odobrenje Direktorata, a po potrebi i drugih državnih organa (U slučaju da se traži letenje u blizini areodroma ili iznad urbanih područja, DCV izdaje odobrenje, a za letenje u blizini drugih značajnih objekata, potrebno je najčešće i odobrenje MUP-a ili organa koji tim objektom upravlja).
Za razliku od letenja, za snimanje iz vazdušnog prostora nadležno je Ministarstvo odbrane, što je posebno značajno kada se ima u vidu da više od 90% malih bespilotnih vazduhoplova koji se mogu kupiti na našem tržištu ima fabrički ugrađene video kamere.
Nakon pribavljenih potrebnih odobrenja operater u zadnjem koraku pre samog letenja vrši takozvanu alokaciju, odnosno rezervisanje dela vazdušnog prostora kod službe za alokaciju u okviru kontrole letenja.
Tako alociran prostor obezbeđuje da je korisnik bespilotnog vazduhoplova bezbedan od drugih učesnika u vazdušnom saobraćaju, a i da su ostali učesnici bezbedni od bliskog susreta sa bespilotnim vazduhoplovom.
Bezbednost upotrebe bespilotnih vazduhoplova
Sam let treba da se izvrši u skladu sa odredbama Pravilnika (da se ne leti iznad ljudi odnosno da se poštuje propisana minimalna udaljenost od ljudi, da se ne kači spoljni teret na bespilotni vazduhoplov bez procene i odobrenja stručnih službi Direktorata, da se ne bude pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supostanci, da se ne prekorači odobrena visina i sl.)
Ispunjavanje ovih sulova čine da se rizik od neželjenog događaja koji uvek postoji svede na minimum.
Sem vazdušnog saobraćaja, neadekvatnim korišćenjem bespilotnih vazduhoplova može da se ugrozi i privatnost lica, kao i da se naruši javni red i mir, pa je priprema leta ključna kako se ovakve stvari ne bi dešavale nenamerno.
Kada je u pitanju ugrožavanje vazdušnog saobraćaja važno je postupati u skladu sa odredbama Pravilnika u smislu rezervacije vazdušnog prostora, kao i izbegavati zone gde se mogu očekivati avioni u niskom letu (blizina aerodroma). Operater bespilotnog vazduhoplova je dužan da tokom leta uvek bude dostupan službi kontrole letenja za eventualnu koordinacija, odnosno da mu je mobilni telefon uvek napunjen, uključen i u dometu mreže.
Uzimajući u obzir težinu, brzinu i domet komandi većine malih bespilotnih vazduhoplova koji se mogu nabaviti na našem tržištu, može se zaključiti kako njihova upootreba u neposrednoj blizini drugih vazduhoplova u letu predstavlja veliki bezbednosni rizik, pa otuda i mere predostrožnosti.
Šta kaže pravilnik?
Prema pravilniku bespilotni vazduhoplov može da leti samo danju i da pri tome sve vreme da bude u vidnom polju operatera i to u krugu od maksimalno 500 metara od njegove stajne tačke. Udaljenost od 500m je mera u kojoj većina bespilotnih vazduhoplova zaista i ostaje u vidnom polju i kada se bez upotrebe optičkih pomagala može oceniti položaj u prostoru, visina, pravac i brzina leta bespilotnog vazduhoplova, što su ujedno i osnovni elementi kontrolisanja leta vazduhoplova.
Maksimalna visina je 100 metara iznad tla, izuzev ako Direktorat dozvoli upotrebu na većoj visini. Dosadašnje iskustvo kaže da je za 95% situacija propisana visina od 100m dovoljna za izvršenje snimanja što čini veliku većinu zahteva za letenje.
Privredne aktvnosti korišćenjem bespilotnih vazduhoplova dozvoljene su u svim rejonima bez obzira na stepen urbanizovanosti, dok se sportsko-rekreativne mogu odvijati samo u neizgrađenim i nenaseljenim područjima, i to u kojima nema prepreka za letenje, što rekretaivcima i neiskusnim operaterima smanjuje eventualnu štetu i oštećenja usled pada bespilotnog vazduhoplova. Svako letenje u urbanism područjima mora da odobri Direktorat.
Ovom merom se značajno podiže nivo bezbednosti upotrebe bespilotnih vazduhoplova.
Odgovornost i kazne?
Prilikom korišćenja bespilotnog vazduhoplova, sva odgovornost je na operateru bespilotnog vazduhoplova.
Zakon o vazdušnom saobraćaju Republike Srbije iz koga je proistekao Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima predviđa prekršajnu odgovornost za kršenje odredbi Pravilnika, ali važno je znati da su operateri bespilotnih vazduhoplova odgovorni i po drugim propisima, kaop što je i Zakon o javnom redu i miru.
Za svaku materijalnu štetu koju izazove korišćenjem bespiulotnog vazduhoplova, odgovoran je isključivo operater.
Naravno kršenje odredbi Pravilnika ne podrazumeva uvek i štetnu posledicu, ali ukoliko se desi smrt ili veliku materijalna šteta, onda slučaj prelazi u nadležnost krivičnog zakona gde su zaprećene kazne zatvora.
Za šta se koriste dronovi?
Oko 95% svih dronova registrovanih u Srbiji se koriste za snimanje. Najčešće se iz vazduha snimaju filmovi, spotovi, reklame, događaji. Dronovi se koriste i u građevini za isnpekciju nepristupačnih i visokih objekata, u privredi za termovizijsko snimanje, za inspekciju cevovoda i dalekovoda, u poljoprivredi za snimanje uslova radi primene agrotehničkih mera, geodetska snimanja i slično.
Najavljivane dostave manjih paketa putem bespilotnih vazduhoplova za sada su i u svetu samo na nivou eksperimenata. Takvi esperimenti su naravno korisni za razvoj ove oblasti budući da se iz toga izvlače iskustva i pouke za kreiranje nekog budućeg Sistema u kome ćemo ovakve vazduhoplove obilato koristiti na dnevnoj bazi, i kada će nam to biti tako obično kao danas kada koristimo male kućne aparate.
(Promo - tekst / Foto:Promo)
