U današnje vreme, kada su ljudi pretrpani gomilom neotvorenih mejlova, neodgovorenih poruka i impresivnim brojem propuštenih poziva, logično je što će mnogi poželeti da malo emigriraju u neki drugačiji svet.
Virtuelna realnost, strategija poput WoW, pucačina kao što je na primer CoD ili pak borba jedan na jedan u „Mortal Kombatu“ - samo je nebo granica.
Ubijanje vremena
Video-igre postoje još od 1958. godine, kada je nastao „Tennis for Two“ na analognom računaru, i od tada kreće fascinacija ovim fenomenom. Kako se tehnologija usavršavala, poboljšavale su se kako igrice na konzolama, tako i one na kompjuterima. Sega, Nintendo, X-box, Play Station 1, 2, 3, 4, Wii, PSP, neke su od najaktuelnijih platformi za ubijanje vremena. Svi se sećaju legendarnog Super Marija, njegovog brata Luiđija i čuvene jurnjave za spasavanjem princeze na televizorima u obliku kutije. Još 90-ih, ova saga doživela je toliku popularnost da joj nisu odoleli čak ni penzioneri trčeći da sakupe što više pečuraka i zlatnih novčića.
Kako je broj piksela rastao, pratio ih je i apetit konzumenata ovog vida zabave. Glavna tema u školi je bila imaš li dovoljno RAM i novu grafičku da bi mogao da igraš „Prince of Persia - Warrior Within“ ili „Tomb Raider - Legend“. Onaj ko je želeo da isprati svaku novu epizodu igre „Final Fantasy“, Rjua iz „Street Fightera“ ili Linka iz „Legend of Zelde“, morao je jednom u nekoliko godina da apgrejduje svoje mašine. Ali to je mala cena za ulazak u lik omiljenog heroja.
Danas, kao dokaz koliko je ova industrija napredovala i koliko je popularna, govori pojava društvene mreže Twitch. Naime, ona je veoma slična Jutjubu, osim što ovde njeni korisnici koji imaju svoje kanale kače snimke sebe dok prelaze određene nivoe ili ispunjavaju određene zadatke u nekoj od digitalnih dimenzija, naravno, s različitim komentarima i savetima za što bolje, lakše i preciznije ispunjavanje različitih zadataka.
Izmišljene nedaće
Ali zašto je ovaj vid zanimacije toliko popularan kada postoji opšte mišljenje da igranje video-igara zatupljuje svoje konzumente?
Istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Boltonu u Velikoj Britaniji u periodu od januara od marta 2018. pokazalo je da zapravo rešavanje problema, poput bega od policije u GTA, pobede u trci u „Need for Speedu“ ili spasavanje dame u nevolji, u velikoj meri pomaže kod smanjivanja stresa i anksioznosti. Pored toga, veoma je važno da su ove avanture nepogrešivo dobra zabava uz koju vreme samo leti.
Ako će to što će se pojedinac baviti izmišljenim nedaćama junaka sačinjenog od piksela njemu pomoći da se u svojim drugim dnevnim obavezama bolje snalazi, ne preostaje ništa drugo nego da se, kada sat otkuca kraj radnog vremena, udobno smestite uz TV, PS4 (ili zapravo bilo koju drugu platformu ovog tipa), otvorite limenku piva i sačekate da se na ekranu pojave magične reči: „READY, PLAYER ONE?“
Različite uloge
VIRTUELNI BORCI
Svet virtuelnih boraca kao što su Pakmen, Lara Kroft, Sonik, Ezio ili pak fudbaleri nekog određenog tima stvoreni su kako bi onaj ko ih kontroliše, u ovom slučaju „dečak“ od 25+ godina, mogao da se ostvari u različitim ulogama u kojima u realnom svetu ne može. Pomoću virtuelnih aktera, on može biti profesionalni ubica poput Hitmena, lovac na blago kao Indijana Džouns, čarobnjak poput Harija Potera ili fudbaler kao Mesi, a za samo nekoliko nedelja obavljanja njihovih programiranih funkcija može postati ekspert u svim ovim oblastima, dok je u realnosti jedan životni vek prekratak za sve to.
Kurir.rs / Aleksandar Nastasijević / GOST-UREDNIK
Natalija Cvetković
v. d. glavne i odgovorne urednice ELLE Srbija
Foto: Printscreen
NE PROPUSTITE
