Istraživanje je dokazalo da je za mnoge ljude u današnje vreme istina da prvi korak koji naprave nakon otkrivanja osipa ili osećaja bola koji ih zabrinjava, neće biti ka doktoru ili stručnjaku, nego - na Gugl pretraživaču!
Podaci iz Eurostat-a pokazuju iz kojih se sve zemalja ljudi najviše oslanjaju na medicinske informacije s interneta i od Gugl kompanije.
U Finskoj je čak 8 od 10 ispitanika reklo da su zdravstvene informacije tražili na internetu, što je povećanje od 22% u odnosu na 2011. godinu (sa 58 na 80 posto).
U komšijskoj Danskoj je zabeležena slična situacija i njeni građani se oslanjaju na dr. Gugla u čak 75 posto slučajeva, dok je to pre 11 godina činilo 54 posto ispitanika.
U Španiji je u tokom 2011. godine skromnih 38 posto odraslih izjavilo da traži medicinske informacije na internetu, ali kako pokazuje novi infografik došlo je do ogromnog porasta - 69% ispitanih sada kaže da se obraćaju Gugl pretrazi i ostalim sajtovima za zdravstveni savet, umesto lekarima.
Sličan velik porast zabeležen je i u Irskoj, sa 44 na 66 posto. Austrijanci su u 2011. godini činili 53 posto onih koji su odgovore tražili na internetu, a u 2021. dostigli su 60 posto. Međutim, u Nemačkoj se dogodila obrnuta situacija, što je vrlo pozitivno, jer se oslanjanje na internet za zdravstvene teme između 2011. i 2021. godine smanjilo s 54 na 45 posto.
Možda će to nekima biti iznenađenje, ali Bugari su pokazali najviše prisebnosti i samo 36% ispitanika traži savete za lečenje ili postavljanje dijagnoze bolesti na Google Search i drugim sajtovima. Ovo pokazuje da su Bugari disciplinovani kad je zdravlje u pitanju, jer Bugarska ima jednu od boljih zemaljskih i mobilnih infrastruktura u EU - dakle, nije zbog toga što određeni broj naroda nema kako da se obrati Google kompaniji.
Hrvati to čine u 60% slučajeva, a Slovenci nešto manje - 54%. Nažalost, Eurostat istraživanje obuhvatilo je samo 27 zemalja EU regiona bez Srbije, što znači da za našu zemlju još uvek nema ovakvih zvaničnih podataka.
Zašto je dr. Gugl nepouzdan?
Doktori nikako ne preporučuju da tražite savete od Google-a niti pre niti tokom lečenja, a sve kako bi se izbegla potencijalno nepotrebna zabrinutost stvorena usled netačnih informacija i samostalno lečenje, koje može da se završi loše po pacijenta. Samoprocena i postavljanje dijagnoze ne mogu biti odrađeni preko interneta, osim ukoliko pacijent ne razgovara sa medicinskim stručnjakom.
Ljudi često upadaju u zabludu da boluju od nečega što nije ni blizu onog što je istina i lečenje na svoju ruku može da bude izuzetno opasno po takve pojedince.
Na kraju, tu je i pitanje privatnosti - zašto Google ili bilo koji drugi sajt ili osoba na internetu moraju da znaju šta vas boli i detalje vašeg medicinskog kartona?!
(Kurir.rs/Srbijadanas)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
