UVODE ČETVRTO SVETLO NA SEMAFORU? Belo će sijati možda i brže nego što smo mislili - evo šta to znači

Istraživači i saobraćajni inženjeri predlažu značajnu promenu semafora, dodavanje četvrtog svetla, belog, da bi se prilagodili autonomnim vozilima. Promena bi mogla da poboljša protok saobraćaja i bezbednost, jer samovozeći automobili na putevima postaju sve češći. Kada i da li semafori dobijaju četvrto svetlo i zaista, znaćemo vrlo brzo, nakon dodatnih istraživanja…

Potencijal novog sistema upravljanja saobraćajem privukao je pažnju i Ministarstva saobraćaja SAD. Ono je obezbedilo grant u okviru novog zakona o infrastrukturi za dalja testiranja u realnom vremenu.

U Birmingemu, trenutno 34 semafora rade po fiksnom rasporedu, bez kamera ili senzora za praćenje saobraćaja. Međutim, cilj pristupa zasnovanog na podacima Univerziteta u Mičigenu jeste da semafori postanu responzivniji na stvarne uslove saobraćaja. To će potencijalno smanjiti gužve i poboljšati bezbednost.

Danijel Denou, direktorka bezbednosti saobraćaja Okruga Okland u Mičigenu, primetila je da su čak i mala prilagođavanja tajminga zelenog svetla rezultovala smanjenjem gužvi. „Sa predstojećim istraživanjem i obezbeđenim grantom, planiramo da automatizujemo semafore na još jednoj lokaciji, što bi moglo dovesti do još većih poboljšanja“, objasnila je.

Drugačiji pristup, slično rešenje

Na Državnom univerzitetu Severne Karoline, drugi tim pod vođstvom vanrednog profesora inženjeringa Alija Hadžbabaija istražuje drugačiji pristup. Oni predlažu isto – dodavanje četvrtog svetla, belog – da bi se signaliziralo kada ima dovoljno autonomnih vozila na putu.

„Kada dođemo do raskrsnice, stajemo ako je crveno, i krećemo, ako je zeleno“, rekao je Hadžbabaije za Associated Press. „Ali ako je belo svetlo aktivno, samo pratimo vozilo ispred nas“. Ovaj koncept, “bela faza“, mogao bi da iskoristi računske kapacitete autonomnih vozila za efikasniju koordinaciju saobraćaja. Alternativno, postojeća svetla bi mogla biti modifikovana da istovremeno trepere crveno i zeleno, signalizirajući da su autonomna vozila preuzela kontrolu.

Iako bi ovaj pristup mogao drastično da poboljša protok saobraćaja, Hadžbabaije priznaje da je potreban značajan udeo – od 40 do 50 odsto vozila – da budu samovozeća. „Implementacija ovakvog sistema je godinama daleko. Ipak, brz razvoj veštačke inteligencije i autonomnih vozila sugeriše da bi se to moglo desiti brže nego što mislimo“, rekao je.

Izazovi i razmatranja

Uprkos potencijalnim koristima, postoje izazovi koje treba razmotriti. Sendi Karp, portparolka Waymo kompanije, Google podružnice za samovozeće automobile, upozorava na preuranjene investicije u infrastrukturu specifičnu za AV.

„Važno je razmišljati kreativno o omogućavanju bezbedne upotrebe autonomnih vozila. Ipak, trebalo da budemo oprezni sa preuranjenim investicijama koje bi mogle biti nepotrebne“, rekla je Karp.

Waymo je uspešno pokrenuo potpuno autonomne usluge prevoza u Los Anđelesu i Ostinu, bez potrebe za četvrtim svetlom na semaforu. Ovo naglašava potrebu za fleksibilnim i prilagodljivim rešenjima koja mogu da evoluiraju i napreduju zajedno sa tehnologijom.

Istorijski kontekst

Semafori su doživeli vrlo malo promena od svog nastanka. U početku su imali samo crvena i zelena svetla, dok je žuto svetlo dodato kasnije za upravljanje tranzicijama. Uvođenje belog svetla ili slične modifikacije predstavlja značajnu evoluciju upravljanja saobraćajem.

Budućnost upravljanja saobraćajem zato bi mogla bi da stvori raskrsnice koje su efikasnije i bezbednije, iako se broj autonomnih i uopšte vozila povećava. Pilot programi u Birmingemu i Severnoj Karolini utiru put ovakvim promenama.

Kompanije kakve su Tesla, Mercedes, GM, Ford i Waymo nastavljaju da razvijaju i usavršavaju tehnologije autonomne vožnje. Zbog toga će i integracija AV u svakodnevne sisteme za upravljanje saobraćajem postajati neophodnija. Uz dalja istraživanja i testiranja u realnim uslovima, vizija efikasnijeg i responzivnijeg sistema semafora mogla bi da postane realnost. Na taj način bi se transformisale i navike koje imamo gotovo vek i po tokom kretanja gradovima i putevima.

Kurir.rs/techzone