Najnovije vesti

Softver koji rekonstruiše izumrtle jezike

Univerzitet Berkli

Softver koji rekonstruiše izumrtle jezike

Tech
Za test sistema, tim stručnaka je uzeo 637 jezika koji su danas u upotrebi u Aziji i na Pacifiku i rekonstruisao jezik od koga su nastali

LONDON - Istraživači univerziteta Berkli napravili su softver koji može da rekonstruiše davno izumrle jezike, objavio je danas britanski javni servis Bi-Bi-Si. Softver može da rekonstruiše protojezike - drevne jezike od kojih su se razvili moderni jezici.

 

Za test sistema, tim stručnaka je uzeo 637 jezika koji su danas u upotrebi u Aziji i na Pacifiku i rekonstruisao jezik od koga su nastali. Rezultati njihovog rada objavljeni su u časopisu "Proceedings of the National Academy of Science".

 

Rekonstrukcijom jezika se bave lingvisti, ali je taj proces spor i zahteva veliki rad. "Ljudima je potrebno mnogo vremena da pregledaju sve podatke. U svetu postoje hiljade jezika, od kojih svaki ima hiljade reči, da ne pominjemo pretke svih tih jezika", rekao je profesor univerziteta Berkli Dan Klajn. "Bile bi potrebne stotine života da se svi ti jezici prouče, unakrsno uporede sve različite promene koje su se na tolikom prostoru i tako dugom vremenskom periodu dogodile. Ali u tome briljiraju računari". Kroz hiljade godina, sitne varijacije u načinima na koji izgovoramo glasove učinile su da se rani jezici pretvore u brojne različite jezike.

 

"Te glasovne promene gotovo su uvek pravilne, slične reči menjaju se na slične načine, tako da ostaju obrasci koje čovek ili računar može da otkrije", rekao je Klajn. " Stvar je u tome da se identifikuju obrasci po kojima se te promene dešavaju i zatim preokrenu, čime se reč, u suštini, vraća kroz vreme".

 

Naučnici su taj sistem demonstrirali obradom grupe austronežanskih jezika koji se danas govore u jugoistočnoj Aziji, delovima kontinentalne Azije i na Pacifiku. Na osnovu baze podataka koja je sadržala 142.000 reči, sistem je mogao da rekonstruiše rani jezik iz kojeg su se ti moderni jezici razvili. Naučnici su procenili da se taj jezik govorio pre oko 7.000 godina. Zatim su uporedili rezultate računarskog sistema sa onima do kojih su došli lingvisti i otkrili da je 85 procenata ranih reči koje je proizveo softver spadao u jednu grupu onih reči koje su i stručnjaci identifikovali. Mašinski metod je znatno brži premda je manje precizan.

 

"Kod našeg sistema još postoje nedostaci", rekao je Klajn. "Na primer, on ne može da prati morfološke promene ili reduplikacije - kako reč kao što je "cat" (eng. mačka) postaje kitty cat (maca). "Naš sistem ne može da objasni zašto ili kako nastaju izvesne promene, već samo da pokaže da su se one dogodile", rekao je on.

 

Dok stručnjaci mogu da rekonstruišu jezike koji su stari i do nekoliko hiljada godina, još je pitanje da li će ikada biti moguće otići dalje i rekonstruisati prvi protojezik, od koga su nastali svi ostali.

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...