ČIKAGO - Već decenijama čudna supstanca zvana tamna materija intrigira fizičare dovodeći u pitanje konvencionalno pojimanje kosmosa.
Danas naučnici veruju da će uz pomoć instrumenata, vrednih više milijardi dolara, uskoro uspeti da proniknu u njenu tajnu i da će čak moći da za nekoliko nedelja objave svoje prve nalaze.
"Veoma smo uzbuđeni jer verujemo da smo na pragu velikog otkrića", kazao je Majkl Tarner, direktor Instituta Kavli za kosmološku fiziku Univerziteta u Čikagu, na godišnjoj konferenciji Američkog udruženja za unapređenje znanja (AAAS).
Tamna materija predstavlja izazov za "Standardni model" fizike koji nam pomaže u identifikaciji čestica i sila koje utiču na naš svakodnevni život, ali je nedovoljan za razumevanje celokupnog kosmosa.
Standardni model nam, na primer, ne objašnjava gravitaciju i opisuje svega četiri ili pet odsto materije u univerzumu.
Ostalo su tamna materija, koja čini 23 odsto kosmosa, i tamna energija, misteriozna sila za koju se veruje da utiče na širenje univerzuma i koja predstavllja 72 do 73 odsto kosmosa.
"Sada shvatamo da misteriozna tamna materija drži na okupu našu galaksiju i ostatak univerzuma", naveo je Tarner za AFP, dodajući da naučnici imaju čvrste dokaze da se tamna materija sastoji od nečeg novog, što ne odgovara nijednoj čestici iz Standardnog modela.
Teorija o tamnoj materiji nastala je pre 80 godina kada je švajcarski astrofizičar Fric Zviki otkrio da u svemiru ne postoji dovoljno vidljive materije kojoj bi se pripisala trenutna jačina gravitacione sile unutar i između galaksija.
Prema nekim teoretičarima, tamnu materiju čine egzotične čestice zvane wimps koje imaju slabu interakciju sa vidljivom materijom.
"Glavno pitanje je zašto tamna materija ima šest puta veću energiju od obične materije", ističe Lisa Randal sa Univerziteta Harvard, navodeći da bi to mogao da bude znak da postoji neka druga interakcija koju mi ne možemo da detektujemo.
U potrazi za ovim fantomskim ćelijama, fizičari koriste nekoliko metoda i instrumenata.
Jedan od tih instrumenata je Alfa magnetski spektrometar (AMS) koji se nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici i koji vrši analizu gama zraka koji nastaju sudaranjem čestica tamne materije.
Prvi rezultati će biti objavljeni za dve do tri nedelje, kaže Samuel Ting, Nobelovac i profesor na Tehnološkom institutu Masačusetsa koji stoji iza projekta vrednog dve milijarde dolara.
Ting nije želeo da oda detalje, ali je rekao da će ti rezultati, koje svi željno iščekuju, dati ljudima bolju predstavu o prirodi tamne materije.
Drugi instrument koji naučnici koriste je Opservatorija na Južnom Polu koja traga za subatomskim česticama (neutrina) koje, po mišljenju naučnika, nastaju kada tamna materija prolazi kroz sunce i u interakciju sa protonima.
Još jedan moćni instrument u službi ovog projekta je i Veliki hadronski kolajder (LHC) blizu Ženeve, najveći sudarač čestica na svetu čija bi snaga, smatraju naučnici, mogla da razbija elektrone, kvarkove i neutrina radi otkrivanja tamne materije.
"Čestice tamne materije su veoma teške. To je jedan od razloga zašto smo sagradili LHC, a ne samo da bismo otkrili Higsov bozon", izjavila je Marija Spiropulu, profesor fizike na Kalifornijskom institutu tehnologije.
