Naučnici gotovo svakodnevno dolaze do otkrića koja menjaju način na koji živimo, ali ponekad dolaze i do tako neobičnih ili neočekivanih otkrića, da bukvalno ne znaju šta bi s njima.
Ovo je pet najzagonetnijih otkrića po izboru portala Gizmodo.
1. Zbunjujuće karakteristike materijala
U januaru su naučnici s MIT-ja došli do novog otkrića u karakteristikama materije. Igrali su se sa superohlađenim kompozitom urana, "URu2Si2" i otkrili kako on krši ono što zovu dvostrukom vremensko-prostornom simetrijom. Naime, obična vremensko-prostorna simetrija kaže kako kretanje čestica izgleda jednako krećući se napred i nazad u vremenu, osim kod magneta, gde se vreme mora dvaput "okrenuti" zbog magnetskih polova. Za ovaj materijal pak treba četiri puta "okrenuti" vreme kako bi se postigla spomenuta simetrija.
Naučnici s MIT-ja koji su otkrili ovaj fenomen još ne mogu objasniti šta je to, kako to radi ili šta to znači.
2. Svemir teži manje nego što smo mislili
Kad su se 70-ih godina prošlog stoleća najveći svjetski naučnici uhvatili ogromnog zadatka merenja ukupne mase svemira, koristeći sve dostupne podatke i znanje, došli su do zaključka da bi se svemir trebao raspadati, jer nema dovoljno mase koja bi ga držala na okupu.
Zato su fizičari došli na ideju kako u svemiru mora postojati materija koju mi ne možemo videti. To je prozvano "tamnom materijom", ali jedini problem je u tome što u proteklih 40 godina niko nije potvrdio postoji li to ili ne. Tako problem s nedostatkom mase i raspadanjem svemira ostaje neodgovoren.
3. Placebo efekt
Ako date pacijentu lažnu tabletu i objasnite mu da će ga ona izlečiti, često će se njegovo zdravlje zaista poboljšati kao i kod nekoga ko je uzimao pravi lek. To se naziva placebo efektom, kad ništa popravi zdravlje pacijenta. Međutim, eksperimenti su pokazali da je vrsta tog "ničeg" važna, ako placebo tablete sadrže stvari koje blokiraju učinke morfijuma, efekat izostaje. Iako to dokazuje da je placebo efekat donekle biohemijski, a ne samo psihološki efekat, o samoj snazi tog efekta praktično ne znamo ništa.
Ako želimo razumjeti placebo efekt, trebamo otkriti kako misli utiču na biohemiju tijela - a to zasad niko ne zna.
4. Ispod apsolutne nule
Nekada su se naučnici slagali kako se ne mogu postići temperature ispod apsolutne nule, odnosno ispod 273.15C. Međutim, naučnici nemačkog instituta "Max Planck" uspeli su ohladiti oblak plina ispod te temperature u vakuumu. Problem je, naravno, što sad ne znaju kako upotrebiti tako ohlađene čestice.
5. Hladna fuzija
Godine 1989. dvojica naučnika, Fleičhman i Pons, objavila su kako su uspeli zabeležiti nuklearnu fuziju na sobnoj temperaturi. Otkriće je odmah proglašeno revolucionarnim, ali nastao je problem, niko nije uspio da ponovi njihov eksperiment.
Ipak, Fleičhman i Pons su zainteresovali mnoge da se više pozabave hladnom nuklearnom fuzijom. Ispalo je da je proces moguć, ali - teoretski. Naime, da bi se dva atoma spojila, potrebno je da se približe dovoljno da bi "pobedili" električnu odbojnost koja se stvara zbog elektrona koji kruže oko jezgre atoma. To se postiže uz suludo visoke temperature, ali kvantna fizika ističe da, budući da je to električno polje oko atoma probabilistično, postoji teoretska mogućnost spajanja jezgra atoma bez visokih temperatura.
Tu leži problem, iako kvantna fizika kaže da bi trebalo biti moguće, niko hladnu fuziju ne može pretvoriti u stvarnost.
