Priručnik NATO centra za sajber odbranu (Co-operative Cyber Defence Centre of Excellence) koji je napisan u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i američkom Sajber komandom predstavlja prvi pokušaj da se definišu pravila o sajber ratu.
Dvadeset stručnjaka je na zahtev NATO analiziralo pravila konvencionalnog rata koja bi trebalo da se, u nešto izmenjenom obliku, primenjuju i na sajber napade sponzorisane od strane država.
Prema pravilima koje je definisala radna grupa, sajber napadi u organizaciji država koji bi u budućnosti prema predviđanjima NATO-a mogli biti okidač vojnih sukoba, ne smeju da budu usmereni protiv civilnih meta kao što su bolnice, škole, brane, nasipi ili nuklearne elektrane.
Priručnik predviđa mogućnost da države koje pretrpe značajnu štetu ili ljudske gubitke kao posledicu sajber napada druge države, takav napad tretiraju kao upotrebu sile i na njega odgovore konvencionalnim oružjem.
Prema predloženim pravilima, takozvani “haktivisti” koji učestvuju u sajber napadima tokom rata mogu se smatrati legitimnim metama čak i u slučaju da je reč o civilima.
Jedno od pravila u priručniku kaže da međunarodni oružani sukob postoji svuda gde ima neprijateljstva, koje može uključiti ili biti ograničeno samo na sajber operacije između dve ili vise država.
Uputstvom su predložene “srazmerne kontramere” kao odgovor na sajber napade u organizaciji jedne države protiv druge. Takve mere ne podrazumevaju upotrebu sile, osim u slučaju da je sajber napad rezultirao značajnom materijalnom štetom ili ljudskim gubicima.
Često je veoma teško otkriti odakle dolaze sajber napadi. Dokazi da napadi dolaze iz određene zemlje ne znače da iza tih napada stoji država, ali mogu biti znak da je ta država povezana sa sajber napadima. Stoga se mora dokazati da je je reč o napadu iza kojeg stoji država pre nego što se preduzmu adekvatne mere protiv te države.
