Velike telekomunikacione kompanije udružile su snage da bi se odbranile od napada hakera, ni giganti poput Gugla više nisu u stanju da se sami odupru napadačima.
Kompjuterske i telekomunikacione tehnologije razvijaju se brzo, ali se povećava i njihova ranjivost.
Zato su nedavno Gugl, "IB grupa", zatim "Mail.Ru Group", "VKontakt", "Doktor Veb", "Laboratorija Kasperskog“ i "Jandeks“ ujedine resurse da bi sprečili prevaru korisnika.
Razmenili su podatke o opasnostima da bi antivirusne kompanije mogle operativno da blokiraju veb-stranice zlonamernika, a internet-kompanije da upozore korisnike na opasnost prilikom prelaska na takve sajtove.
Ova "alijansa" prenela je operaterima mobilne telefonije informacije o brojevima na koje prevaranti pretplaćuju korisnike.
U "Mail.RuGroup" već odavno radi specijalno odeljenje za podršku koje se bavi preventivnim merama za sprečavanje opasnosti koje potiču od prevaranata.
Svake nedelje pronalaze 400 do 600 sumnjivih sajtova, izvora sms-prevara i napada spama. O svim otkrivenim resursima odmah šalju pisma klijentima, kao i registratorima domena i mobilnim operaterima.
Slična situacija, vezana za sajber-kriminal, trenutno je u latinoameričkom regionu.
Porast broja korisnika mobilnih telefona i laptopa u Meksiko Sitiju doveo je do neviđene korporativne špijunaže i porasta takozvanog "narodnog hakerstva".
Stručnjaci navode da je najupečatljiviji primer takvog kolektivnog sajber-napada kada grupa ljudi preuzima kontrolu nad nekom značajnom internet-mrežom kao znak političkog ili ideološkog protesta.
Ipak, bogaćenje je jedna od glavnih pokretačkih snaga hakera u svim zemljama.
U Latinskoj Americi su razvijene prevare uz pomoć mobilne telefonije, a tiču se navodno besplatne robe koja se može dobiti samo uz pomoć klika.
Korisniku se nudi da ukuca broj mobilnog telefona i nakon toga on se automatski, bez potvrde, pretplaćuje na usluge koje se plaćaju.
Na kraju se sa broja žrtve svakodnevno skidaju po dva američka dolara.
Ova šema je na granici između zabranjenog i dozvoljenog. Teško je reći koliko je ljudi nastradalo u takvim prevarama.
Samo za jedan dan putem takvih šema kriminalci zarade oko 20 hiljada dolara. Ali, stvarne cifre su i mnogo veće, uvereni su stručnjaci.
