Našem univerzumu nije bila potrebna nikakva "viša sila" da bi nastao, rekao je čuveni kosmolog Stiven Hoking gostujući na Tehnološkom institutu u Kaliforniji.
Pred velikom publikom Hoking je održao predavanje na temu "Poreklo univerzuma". Na početku je ispričao mit o stvaranju Afrike i postavio pitanje otkud ljudi na zemlji. Primetio je da mnogi ljudi traže božansko rešenje za teorije fizičara, a čak se i našalio: "Šta je Bog radio pre nego što je stvorio univerzum? Da li je pripremao pakao za ljude koji postavljaju takva pitanja?" Nakon što je isključio istorijsku teološku debatu o nastanku svemira, Hoking je dao brz pregled naučnih teorija i objašnjenja kosmosa, uključujući i teoriju o stabilnom stanju Freda Hojla i Tomasa Golda. Prema toj hipotezi, nema početka i nema kraja, a galaksije se rađaju iz spontano nastale materije. Hoking je potom raspravljao s publikom o ideji ponavljanja Velikog praska. Naveo jeda je osamdesetih godina fizičar Rodžer Penrouz dokazao da univerzum nije "elastičan", pa stoga ne može "poskočiti" ukoliko se naglo kontrahuje. Vreme je počelo u trenutku singulariteta i to se verovatno desilo samo jednom, rekao je Hoking. Starost svemira, za koji se veruje da ima 13,8 milijardi godina, uklapa se u taj model. On je zatvorio predavanje podsećajući na “M-teoriju” čije je osnove pre više godina postavio čuveni fizičar Ričard Fejman. Hoking tu teoriju smatra jedinom velikom idejom koja zaista objašnjava nastanak univerzuma. M-teorija pretpostavlja da se višestruki univerzumi stvaraju ni iz čega, objasnio je on, pa tako postoji mnogo mogućih istorija i mnogo mogućih stanja postojanja. Samo neka od njih omogućavaju život, dok u još manje njih može da postoji nešto slično čovečanstvu. Hokin je rekao da se oseća srećnim što živi u ovom univerzumu. "Moramo da nastavimo put u svemir zbog budućnosti čovečanstva", rekao je on i dodao da "ljudi neće preživeti ni narednih 1.000 godina, ako ne pobegnu sa naše krhke planete". Hoking se bori sa degenerativnim neurološkim poremećajem, amiotrofičnom lateralnom sklerozom, već 50 godina. Fizičar provodi oko mesec dana u Tehnološkom institutu u Kaliforniji svake godine gde s kolegama diskutuje o mnogim misterijama svemira.
