U državama kao što su Iran i Kina stranice Dojče velea su blokrane. Ali uz pomoć jednog posebnog programa programa "Psiphon" cenzuru je moguće izbeći. Recimo prilikom glasanja za najbolji blog na DW (Dojče vele ) konkursu koji promoviše slobodu mišljenja.
Prošle godine u izboru za najbolji blog korisnici iz Irana i Kine nisu mogli da učestvuju, jer su stranice konkursa, ali i nominovanih, uvek iznova bile blokirane. Kao se to ne bi dogodilo i ove godine, deveti BOB (DW nagrada za najbolji blog) je zajedno sa programerima iz Kanade, glasanje dočekao spreman. Od decembra 2012. godine internet-korisnicima je na raspolaganju „Psiphon“, onlajn-aplikacija za anti-cenzuru. S obzirom na to da je rađena u Opensors (Open-Source) okruženju, to programsko rešenje dostupno je svima. Osmisli su ga kanadski programeri, a distribuira ga firma sa sedištem u Torontu, pišeDojče Vele. Cenzuri nikad kraja U martu je nevladina organizacija "Reporteri bez granica", Iran i Kinu označila kao "neprijatelje interneta". "U te dve zemlje postoje rigorozna državna kontrola", kaže Kristijan Mir, direktor te organizacije, ujedno i član žirija na konkursu DW za najbolji blog 2013. Kina je u nadgledanju interneta "najiskusnija". Režim u Pekingu na raspolaganju ima pet službi. Sve se kontroliše, uključujući i društvene mreže. Čak i slanje SMS-poruka ulazi u protokol. Sina Veibo je kineska platforma za mikro-bloging, nešto poput kineske verzije Tvitera. Da bi ste postali korisnik, morate se registrovati, navodeći mnoštvo ličnih podataka, počev od punog imena, prezimena i broja telefona. U platformu je integrisan automatski sistem bodovanja, koji ocenjuje aktivnosti korisnika. Ukoliko skupite previše negativnih poena, vaš nalog se zatvara. Ni u Iranu nije ništa bolje I u Iranu je situacija alarmantna. "Doduše, internet-cenzura u toj zemlji više je odraz političkog rivaliteta", kaže Kristijan Mir.
Dok su u Kini neke internet-stranice u potpunosti blokirane, u Iranu je sistem kontrole kontradiktoran. Stranice poput Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba u Iranu su blokirane. Na tom spisku je i Dojče vele. Na internetu čak postoji sajt blockediniran.com na kojem može proveriti šta su vlasti u Teheranu odlučile da blokiraju. Zvanične stranice DW konkursa za najbolji blog nisu na toj listi, ali linkovi ka portalima nominovanih jesu. Do nedavno su Iranci mogli da zaobiđu cenzuru pojedinih stranica, tako što bi pribegli virtuelnim privatnim mrežama (VPN). Ali režim je u međuvremenu, pomenuto zaobilaženje nazvao ilegalnim i pojačao kontrolu. "Iran već godinama pokušava da oživi lokalni internet, tzv. Halal-mrežu", dodaj Mir iz organizacije "Reporteri bez granica". Istovremeno, pribegavaju smanjivanju protoka mreže ka inostranstvu i povećanju cena. Igra mačke i miša ASa aplikacijom "Psiphon" još uvek je moguće izbeći većinu kontrola u obe ove zemlje. Oko 260 miliona stranica nedeljno se učita uz pomoć ovog softverskog rešenja. Program je korisnicima ponuđen u dve varijante, kao platforma na internetu i kao aplikacija koju možete instalirati na svom računaru sa operativnim sistemom Vindouz ili na mobilnom telefonu sa Androidom. Prva opcija je zapravo "Psiphon 2", koji korisnicima omogućava pristup proksi-serverima (proxy), koji se nalazi van granica problematične zemlje. Posetioci internet-stranica Dojče vele, onlajn-sadržaje tako mogu da prate bez ograničenja. Međutim, linkovi se reklamiraju uz pomoć njuzletera (Newsletter), elektronske pošte i drugih platformi za komunikaciju, što znači da bi se pre ili kasnije moglo desiti da do linka dođu i oni koji će učiniti sve da ga blokiraju. "Taj rizik uvek postoji", kaže Oliver Linov, šef tehničke distribucije u Dojče veleu.
Programeri, ali i mediji poput Dojče velea, svesni su te činjenice, ali ne odustaju. Ukoliko pristup proksi-serverima na kraju ipak bude blokiran, nema druge opcije nego da se potraže drugi i to se ponekad čak i više puta mesečno primenjuje. Iranski korisnici i dalje uspevaju da otvore stranice "dw.de". Jedino što kompletan sistem podseća na igru mačke i miša, zaključuje Linov.
